Трибина младих – педесет година касније

У десетој, последњој епизоди серије саговорнци се присећају првих размишљања о јављању идеје живота у комуни. По речима Чедомира Дрче она се јавила на самој Трибини младих када су новосадски концептуалисти почели да спавају у њеним просторијама.

Иако смо имали идеју да комуну оснујемо у Истри или на неком салашу у Војводини прву комуну формирали смо у Теслиној улици у Новом Саду. То је била градска комуна. Причало се да се дрогирамо, да се не зна чије је које дете.

Најмлађи члан новосадских концептуалиста, Божидар Мандић, говори како му је Марко Погачник, словеначки концептуалиста, сугерисао да комуну треба направити ван града.

То је у то време било нормално, многи су наши пријатељи у иностранству живели у комунама. У време летњих радова одлазио сам у Шемпас да помажем својим пријатељима, присећа се Владимир Копицл.

Институције нису желеле њих а они, с друге стране, нису више желели да наступају у њима.

Комуна у Теслиној улици трајала је отприлике пет година. Петком смо правили бесплатне вегетаријанске ручкове, присећа се Божидар Мандић.

Када си млад имаш потребу да се не раздвајаш, поготово што смо ми живели у непријатељском окружењу.

Ја сам осетио у то време када сам био на Харварду да млади људи тамо и ови на Трибини младих имају исти ритам размишљања. То ме је инспирисало да у мојој правној струци кренем ка нечем непознатом, каже академик Тибор Варади присећајући се атмосфере на Трибини младих у Новом Саду раних седамдесетих година.

Када комуницирате с њима имате осећај да комуницирате с великим уметницима нашег времена. Мало ко је био тако доследан својим идејама као новосадски концептуалисти, истиче Небојша Миленковић, кустос Музеја савремене уметности Војводине.

На крају су се они одлучили за индивидуалне наступе, а поједини чланови група за тзв. невидљиву уметност, каже Мишко Шуваковић.

Да нисам отишао у шуму промашио бих свој живот, каже Божидар Мандић који је на планини Рудник пре скоро педесет година основао комуну Породица бистрих потока.

Владимир Копицл и Божидар Мандић присећају се пријатељства с италијанским глумцем, редитељем и авангардним уметником Карлом Колнагијем који се заљубио у новосадски концептуализам и дошао са намером да живи и ради у Новом Саду а касније и у Породици бистрих потока.

На крају, сваки велики уметник постаје властито уметничко дело, а то јесте данас свакако случај с појединим члановима новосадских концептуалиста који су крато на почетку осме деценије прошлог века деловали на Трибини младих, каже Небојша Миленковић.

У последњој епизоди серије говоре: Слободан Тишма, Владимир Копицл, Чедомир Дрча, Мишко Шуваковић, Димитрије Боаров, Божидар Мандић, Небојша Миленковић и Тибор Варади.

Сценарио и режија Ненад Милошевић