Метаморфозе: Југ Ђорђевић

Рођен је 1993. године у Врању. У родном граду завршва основну школу. Средњу уметничку у Америци. Дипломирао је позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Душана Петровића и Николе Јевтића. Радио је као асистент у Позоришту на Теразијама на мјузиклу Фантом из опере у режији Југа Радивојевића, као и у београдском Народном позоришту Шилерову Марију Стјуарт у режији Милоша Лолића. Био је асистент и Јернеју Лоренцију на ауторском пројекту Царство небеско на Битефу. Прву професионалну режију представе Кеплер остварио је са 24 године у Позоришту Бора Станковић у Врању, по тексту Тијане Грумић, са којом је поделио Специјалну награду за нову позоришну осећајност на Фестивалу Јоаким Вујић. Иста представа била је у селекцији 63. Стеријиног позорја.

Југ са југа Србије нема перцепцију да је Београд мека позоришног живота. Зато са успехом режира у Краљеву, Чачку, Ужицу, Сомбору, где бруси неку своју, нову поетику. У Врању, у позоришту Бора Станковић Нечисту крв ради са седам глумица у улози Софке, освоја бројне награде на фестивалима, али и наклоност публике.

У Београдском драмском затим режира Кишне капи на врелом камењу о комлексним механизмима манипулације и Молијеровог Мизантропа са женом у насловној улози.

А затим у Народном позоришту реализије сада већ славну представу Успаванка за Алексију Рајчић по тексту Ђорђа Косића и говори о женама које су након породичног насиља починиле злочин.

Када режира настоји да све буде транспарентно, да нема позоришних илузија до тренутка док их са својим сарадницима сами не створе.

Режији намерно приступа другачије од онога како су учили на факултету, увек дубоко промишљено, зачудно и неочекивано. Воли да крши правила и смишља нова. Каже да је уморан од агресивног ангажованог позоришта са политичком позадином и верује да је прича о три генерације једне породице ангажованија од било ког другог “ангажованог позоришта”.  Али се не либи да говори о невидљивим друштвеним манипулацијама и људским границама допуштања и трпљења.

Верује да аутор у позоришту мора бити искрен и себи доследан, да не лаже са сцене, ни себе ни публику, да за сваку режију треба пронаћи форму за публику обвг времена и да живот пише уметност, а ументост живот.

ауторка и уредница Оливера Милошевић

сниматељ Васко Васовић

монтажа Јаков Пејов

режија Милица Митровић