Читај ми!

Метаморфозе: Тијана Грумић 

Драматуршкиња Тијана Грумић је једна од водећих фигура нове генерације која осваја наше позоришне сцене. Њени драме и драматизације окарактерисане су као нетипичне, због аутентичних монолога које ликови говоре и оригиналне поетичности којом су текстови прожети.

Дипломирала је и мастерирала на Катедри за драматургију Факултета драмских уметности у Београду. Ауторка је неколико драматизација и више од десет оригиналних драмских текстова који су извођени у позориштима широм Србије, као и у Словенији, Италији и Немачкој. Текстови су јој превођени на енглески, немачки, италијански, руски, пољски, словеначки и грузијски језик, и објављивани у домаћим и страним часописима и антологијама. Осим писања, активно ради као драматуршкиња на пројектима у позориштима широм Србије.

Важне теме у њеним делима су одрастање, живот савремених генерација, али и глобални друштвени проблеми попут миграција, при чему доминантна феминистичка перспектива.

На 65.Стеријином позорју њену драму "Ко је убио Џенис Џоплин?" публика је на сцени Српског народног позоришта испратила овацијама и доделила награду за најбољу представу фестивала. У том истом театру постављени су и њени "Моћни ренџери не плачу" и "Најусамљенији кит на свету". У Атељеу 212 играли су њено "Стварање човека", у Народном позоришту - њену драматизацију Толстојевог "Царства мрака" у режији Игора Вука Торбице.

Тијанин стил писања одликују кратке реченице које наликују стиховима, изузетни монолози и поетски реализам, специфична емотивност и пажљива карактеризација ликова. Делују обично, свакодневно и свачије.

У њеним драмама у фокусу су људи који живе последице неизговорених датума. Њен идеал је солидарно друштво у коме, без обзира на наше разлике, бринемо једни о другима. Размишља како је бити солидаран, брижан за другог, дати до знања људима да нису сами у ономе кроз шта пролазе, стварати и бити гласан у томе добар  начин да нам буде боље.

Тијана Грумић је вредна и свестрана. Била је руководилац програма друштено-хуманистичких наука у Истраживачкој станици Петница, студент генерације 2016. године на београдском Факултету драмских уметности где сада предаје на катедри за драматиргију. Добитница је награде из Фонда "Борислав Михајловић Михиз", од недавно је у тиму Битеф фестивала.

Стални је сарадник свог вршњака, редитеља Југа Ђорђевића за којег пише драме и драматизације и ради као драматург на свим његовим представама.

Она је из генерације рођене након распада Југославије, која има другачије погледе на свет и истину сматра релативним појмом, из генерације која доноси нешто ново на нашу сцену и мења је у правцу савремености.

ауторка и уредница Оливера Милошевић

сниматељ Васко Васовић

монтажа Јаков Пејов

режија Милица Митровић

 

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво