Метаморфозе: Јована Гавриловић

За своје младе године глумица Јована Гавриловић има велики број изузетних остварење и прегршт награда.

Од разиграних ликова, пуних маште и слободе, до тешких судбинских прича креће се широка лепеза њених улога.

Глуму је дипломирала у класи професора Владимира Јевтовића. Као студенткиња четврте године добила је награду за најбољу младу глумицу на "Међународном фестивалу малих сцена у Ријеци", за улогу Мине у представи Док нас смрт не раздвоји. За ту и улогу у представи Змајеубице, награђена је из фонда Дара Чаленић за најбољу младу глумицу на Стеријином позорју. За улогу Ранке у представи Моје дете добија бројна признања.

Стеријину награду за најбоље глумачко остварење добила је за насловну улогу у представи Петријин венац.

Чланица је ансамбла позоришта Атеље 212.

Петријин венац, Деца радости, Осећај браде, Пет живота претужног Милутина, Пристанак у Атељеу 212, Уносно место, Змајеубице, Разбијену крчаг у Југословенском драмском. Моје дете у Београдском драмском, Североисток у Битеф театру су неки од њених позоришних наслова. А ту су и бројне улоге на филму и у ТВ серијама.

За своју прву професионалну представу - Док нас смрт не раздвоји Мире Фурлан у режији Микија Манојловића каже да је то њена позоришна колевка, а глумци Анита Манчић, Јасна Ђуричић и Мики Манојловић, са којима у њој игра, прва позоришна породица у којој се увек осећа сигурно.

Глумачки занат је за Јовану вештина, механизам којим се долази до лика. Апсолутно пристајање на игру и чврста вера у нову истину је начин којим долази до свих тих ликова.

У процесу рада на представи воли да се добро припреми, тако да лик постане део ње, онда са лакоћом стаје пред публику. Улоге које прихвати доносе јој радост и простор за машту.

Инспиришу је колеге, разговори, приче из другог времена, сусрети са публиком, сусрети са собом, лепота и радост, откривање великих и малих истина. Инспирише је свакодневна оданост позоришту.

За Јовану је задатак позоришта да сакупи људе да једни другима нешто кажу, да се насмеју, расплачу, узнемире или остану равнодушни, па да се после и даље смеју, плачу или грле, да се замисле, разбесне и разумеју.

Љути је немар, лењост, пакост, највише неправда. Радују је пријатељи, животиње, природа и конфете.

За њом су бројна значајна остварења, пред њом још изазова и могућности да покаже шта све зна и може.

аутор и уредник Оливера Милошевић

сниматељ Васко Васовић

монтажа Јаков Пејов

режија Милица Митровић