Метаморфозе: Маја Пелевић

Рођена је у Београду. Дипломирала на Факултету драмских уметности и докторирала на Интердисциплинарним студијама. Добитница је награда "Борислав Михајловић Михиз“ за драмско стваралаштво и "Слободан Селенић“ за најбољу дипломску драму, победница је конкурса Стеријиног позорја за оригинални драмски текст. Има две Стеријине награде за најбољу драму и награду публике 56. Битефа. Живи и ради у Београду и Бечићима.

У својим необичним, фрагментарним драмама бави се актуелним темама.

Њена Поморанџина кора је драма о преиспитивању женског идентитета у друштву које на разне начине, највише кроз медије, покушава да формира понашање и изглед данашње жене. Пише и бајковиту утопију Боливуд.

Комадом Последње девојчице суочава нас са дубоко подељеним светом, где жене из сиромашних земаља рађају децу за богате белце, где лекари о деци говоре у бројевима и гласно нас пита да ли имамо право да знамо ко смо и да ли имамо власт над својим телом и својим животом.

Ауторски пројекти које ствара и изводи са својим колегама имају несвакидашњу форму и увек ангажовани садржај. Са Миланом Марковићем се за уметнички пројекат Они живе (У потрази за нултим текстом), учлањује у седам политичких партија како би истражили њихову коруптивну и манипулативну моћ.

Са Олгом Димитријевић путује у Јужну Кореју и реализује представу Слобода је најскупља капиталистичка реч, где постављају питања колика су ограничења нашег мишљења, условљеног сталним пропагандама и контекстом из кога долазимо? Колико је појам слободе релативан и одређен друштвено-културним контекстом? Да ли је видљиви култ личности гори од невидљивог култа капитала? Заједно реализују и представу Свет без жена у којој  духовито, на основу докуметнарних материјала и феминистичких текстова говоре о положају уметница у савременом друштву.

Са редитељем Николом Завишићем у време короне раде прву ВР представу код нас, Као да крај није ни сасвим близу, без глумаца за само пет гледалаца које воде у неки другачији, снолики, виртуелни свет.

Маја Пелевић истиче да позориште већ дуже превазилази класичне драмске оквире и улази у поље мултимедије и интерактивности. И то је простор који је у овој уметности највише занима. Кроз све своје активности бори се за слободу говора и мишљења и критичко промишљање света у којем живимо.

Често критикује неолиберални капитализам и подсећа да је увек уско повезан са патријархатом.

Диви се бескомпромисним људима, који су спремни да кажу "не".

Више од било које музике на овом свету воли звук таласа који ударају у стене. Зиме проводи у Бечићима, купа се тада у леденом мору, медитира и ствара своја необична дела.

ауторка и уредница Оливера Милошевић

сниматељ Васко Васовић

монтажа Јаков Пејов

режија Милица Митровић