Читај ми!

Право на сутра: Расељени из Подујева - подстанари поред своје имовине

У општини Подујево Срби су деценијама живели небезбедно, трпећи Албанске нападе и притисак, због чега су Срби морали да се селе. То је разлог што је Срба било све мање у том месту. Због највећих организованих оружаних напада још током 1998. и 1999. године сви су били принуђени да напусте сопствене куће, станове и имања. Тако су, поред своје имовине, постали расељена лица без крова над главом. Већина њих је прешла у суседну Куршумлију, где се и сада боре за егзистенцију.

Радмила Ђорђевић из Перана у својој осамдесетој години мора да иде у надницу да би могла да плати кирију и преживи. Каже, да никада није добила помоћ, па чак ни дрва за огрев. Већ двадесет пет година њен сан је да има макар своју собу. Све што је имала у Подујеву је запаљено, а земља није отуђена.

У њеној близини као подстанари живе Ђукићи. До сада су морали да се селе једанаест пута. Кирију морају да плаћају од скромне пензије. Надају се да ће држава и њима дати кров над главом.

Од када је уведена накнада од осам и по хиљада динара, за расељена лица ван подручја Косова и Метохије, ниједном им није увећана, каже Филип Ђукић.

С тим износом могу да плате рачун за струју, али не и да преживе. Болесни и у годинама све мање имају снаге да се боре.

У удаљеном селу Дабиновцу - само два становника. Са сином Зораном у скромној кући живи расељена Ратка Ђорђевић, из Лауше код Подујева. Болесна и једва покретна, а брига много. Сећа се како је преживела рафалну паљбу док је била у својој кући на Косову и Метохији. Са пропланка Зоран Ђорђевић сваког дана гледа у правцу свог имања у Лауши, које им је постало недоступно, иако је близу њих. Неправда коју трпе је, кажу, велика, јер све им је одузето и уништено.

У Куршумлији је и породица Докнић. Од када су морали да оду из Подујева плаћају кирију, уједно су подизали и школовали децу. Уз доста одрицања су успели да их изведу на прави пут, али нису могли да реше стамбено питање, зато и даље живе тешко. Снежана Докнић каже да је било дана када нису имали ни за хлеб, али да то нико није знао. Иако су дошли у суседну општину све је другачије, јер нису своји на своме. Стан у Подујеву нису продали, а да се врате не могу.

У њиховој близини подстанари су са двоје деце и Миленковићи из Бабљака код Урошевца.

Тешко живе расељена лица али и мештани Куршумлије, јер није лако доћи до посла у мањем месту. Нема ни већих маркета, а немају ниједан тржни центар, најближи је у Нишу. Недостају радна места, зато се становништво окреће ка већим центрима. Бојан Миленковић каже да сви расељени желе да остану што ближе Косову и Метохији, зато су у Куршумлији, и чекају да се реши стамбено питање свих расељених у тој општини.

У Косаничкој Рачи скромно живе преостали мештани, међу њима и неколико расељених породица из Подујева.

Породица Маљевић је из Доње Дубнице, одувек се бавила пољопривредом. Маљевићи су имали велико имање у Дубници, али све им је спаљено и срушено. Као подстанари поново су створили имање у Рачи, а од старе школске зграде саградили су скроман дом.

Тешкоће које су расељени становници Подујева поднели су огромне и оне још трају.

Аутор емисије Светлана Вукмировић

Сниматељ Горан Копривица

Тонски сниматељ Мирослав Радишић

Возач Милан Кнежевић

Монтажа Јаков Пејов

Коментари

Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом
Predmeti od onixa
Уникатни украси од оникса