Националне мањине, вредности и врлине: Словаци из Ковачице

Још у периоду када су дошли у ове крајеве Словаци су се показали као марљиви и вредни. Посебни су њихова љубав и поштовање према земљи коју обрађују, а она им ту љубав несебично враћа дарујући богат род.

Из тог односа се код људи временом родила и потреба да се свакодневни живот банатских сељака на неки начин овековечи. Та жеља је и материјализована пре нешто више од 80 година када је почео да се рађа један нобичан и јединствен културни миље по коме је Ковачица постала позната широм света.

Први Словаци на територију данашње Војводине стигли су у 18. веку а насељавање је касније текло у неколико таласа. Писани трагови кажу да су 1745. припадници овог народа населили Бачки Петровац, а да су 1784. основали насеље Словачки Бардањ недалеко од данашњег Зрењанина. Касније су их миграције водиле у Срем и Банат да би почетком 19. века, тачније 1802. године њих око 1.000 стигло и у Ковачицу.

Четири године касније насељавају се у Падини, где су упркос тешким условима остали до данас. Иако су већином колонисти најчешће били сиромашни паори и занатлије, они су са собом у нове крајеве обавезно доводили учитеље и свештенике чији је задатак био да брину о очувању културног и духовног идентитета. О томе сведочи и евангелистичка црква у центру Ковачице, проглашена за непокретно културно добро. Водич кроз емисију је глумица Драгиња Милеуснић.

Аутор: Предраг Балабан

Новинари: Горан Казић, Бранко Пешић

Сниматељи: Игор Вићентијевић, Јелена Тимотијевић, Сташа Дудић

Монтажа: Ирена Бојовић

Продуцент: Јелена Стерџевић

Водитељи: Саша Пилиповић, Драгиња Милеуснић, Рифат Рифатовић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво