ТВ прозор

Сењски рудник - Почеци стварања рударског насеља Сењски рудник датирају из времена око 1853. године, тј. од проналаска руде угља и почетка експлоатације тог рудног богатства, па је тако Сењски рудник једно од најстаријих насеља у Србији. Музеј рударства и угљарства је три године после отварања заједно са непосредном околином проглашен спомеником културе од велике важности. Посетилац може да разгледа оставе простог рударског алата из античког и римског доба, оставу простог рударског алата за откопавање, оставу механизованог рударског алата, више збирки лампи за осветљење у рудницима, рударске машине за механизовано откопавање угља, геолошко-рударске карте, затим збирке фотоса са рударским мотивима и збирку архивске грађе везане за рударство. На поставци је приказан документарни развојни пут рудника, радничког и синдикалног покрета, прва дирекција рудника изнад Александровог поткопа, једног од првих јамских улаза у XIX веку. Поред ових простора, посетилац може да разгледа и столарску, машинску и ковачку радионицу. Емисија о Сењском руднику припада циклусу репортажа Редакције за историографију о музејима - чланицама Заједнице научно-техничких музеја Србије у којој се налази и Збирка техничких уређаја Телевизије Београд.

- Учествују: кустос музеја Милош Николић; рудари Зоран Миленковић, Драган Јањић; пословођа Звонимир Жмидер, рударски техничар Јованка Матић и други
- Консултант Рифат Куленовић, сниматељ Војислав Поповић, асистент сниматеља Душан Николић, расветљивач Бранислав Димитријевић, сниматељ звука Александар Арнаутовић, организатор Милка Јовановић, уредник истраживач Весна Игњатовић, монтажер Марко Драгојевић, секретарица режије Јелена Суџук, редитељ Предраг Синђелић
- Снимано 20. и 21. 7. 2006, премијерно емитовано 24. 8. 2006, репризирано у "Трезору" 10. 9. 2009. и 16. 5. 2013; Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић

Музеј наивне уметности Светозарево - Музеј наивне уметности је прва музејска установа за наивну уметност у Србији, основана 1960. године у Светозареву (данас Јагодина), под називом Галерија самоуких ликовних уметника. Ликовна збирка броји око 2.500 дела (слика, скулптура, цртежа и графика). Захваљујући томе, Музеј је у могућности да поред самосталних и групних изложби у земљи и свету приређује и разноврсне тематске изложбе које омогућавају потпунији увид у природу и садржај наивне уметности. Основне активности Музеја су систематско прикупљање, чување, сређивање, проучавање, научна обрада и излагање дела наивне уметности. Делатност на стварању уметничке збирке дела, најпре српске, а затим и наиве са простора бивше Југославије, у сталној релацији је са научно-истраживачким радом и радом на терену, што омогућава праћење развоја и рада појединих уметника. У емисији коришћени материјали ото Бихаљи-Мерина и Музеја наивне уметности у Светозареву.

- Учествују: директор Музеја Ковиљка Смиљковић, кустос Лидија Којић, виши кустос мр. Радимила Цветковић, сликари Јосип Генералић, Сава Стојков, Иван Рабузин
- Сценариста и редитељ Бранка Богданов, стручни сарадник Ковиљка Смиљковић; продуцент Александар Јанковић, организатор Бода Ивковић, сниматељ Славољуб Вељић; уредник Бранка Богданов
- Произведено 1987, Редакција образовног програма, уредник Ђоко Стојичић; репризирано у "Трезору" 20. 5. 2004.