Метрополис

У теми емисије "Метрополис" о свом мигрантском искуству и стваралаштву инспирасаном миграцијама, новом филму на тему сиријских избеглица, радног наслова "Моје име је Мухамед", чије снимање почиње на јесен идуће године у Италији, говори редитељ Горан Паскаљевић, глумица Драгана Варагић указаће на важност да уметник као мигрант може да настави да се бави својим послом, о чему сведочи њено мигрантско искуство у Канади, књижевник Михајло Пантић анализира књижевност коју стварају наши писци мигранти са краја двадесетог века. О томе како историјска наука данас посматра миграције становништва говори историчар Вељко Станић, а психолог Зоран Мустеровић о утицају миграција, биле оне присилне или добровољне, на човека.

Драмски текст Ми смо они на које су нас родитељи упозоравали списатељице Тање Шљивар, своју праизведбу имао је у Босанском Народном позоришту Зеница, у режији Мирјане Карановић, а ова представа биће приказана на 61. Стеријином позорју, као део такмичарског програма. О драми која је настајала у Немачкој и Србији, начину на који непрестано кретање обликује писца и искуству стварања између више језика, Тања Шљивар говори у прилогу Тамаре Барачков.

Прича о човеку, Феликсу Каницу, једном од најважнијих путописаца који су били у Србији у XIX веку, и Србији више од једног века касније, није могла да пронађе сретнији облик него који јој је подарио Ђорђе С. Костић у књизи "Трагови и сенке". У мозаичној поредби, онога што је Каниц записивао од 1859. године, када је први пут дошао у Србију и сликом истих градова почетком XXI века, прецизније од 2010. године, када је било отварање прве у низу путујуће изложбе "Са Каницом по Србији", као и једним фиктивним могућим разговором са овим аустроугарским путописце , Ђорђе С. Костић у "Метрополису" наш простор и нас у њему проверава кроз време.

Шездесетих година прошлог века у Коларчевој задужбини постојао је биоскоп. Они који се сећају тог периода, кажу организовани су и дочеци нових година, са филмским пројекцијама. На Коларцу крајем прошле године, после пола века, сусрели су се стари и нови концепт. Поново ради биоскоп.

Почетна идеја била је да се афирмишу аутори и теме које су данас актуелне, а које су обрађене кроз филмску уметност и да се све то повеже кроз предавчаку делатност, по којој је Коларац познат. О наставку некадашње традиције која одговара изазовима новог миленијума, а то је проширење публике, о Арт биоскопу на Коларцу у "Метрополису" говоре Јасна Димитријевић директорка Задужбине Илије М. Коларца и Невена Ђонлић гост-уредник филмског програма.

Уредник: Војка Пајкић Ђорђевић