Еко рецепт за здрав живот: Опстају ли златиборска села?

Реверзибилан процес повратка становника из градова у села, на мала имања и у руинирана домаћинства, није се показао као одговарајући.

Процес напуштања села и одлазак људи у градове где су од сељака постајали радници, у Србији је започет после II светског рата а наставио се наредне четири деценије. Србија је земља у којој је извршена најбржа деаграризација и данас се истиче да је око 1200 села у Србији практично мртво.

Посетли смо Златибор и села у околини и видели смо различите примере. Људи који тешко опстају иако напорно раде и налазе се у непосредној близини туристичког центра какав је Златибор и супротан пример села Мачкат где је број становника у сталном порасту. Посетили смо село Крива Река где у заједници живе три генерације и баве се пољопривредом и руралним туризмом.

Значи ли близина Златиборског центра за рурални развој и опстанак села у његовој близини питали смо др Наталију Богданов, професорку Пољопривредног факултета и добили одгов да је рурални туризам стереотипна понуда сеоским домаћинствима у недостатку боље организације и атрактивнијег предлога.

Какав би модел руралног развоја требало да примени Србија и да ли на имањима мањим од 10 ha породице које се баве искључиво пољопривредом, могу да опстану погледајте у емисији под називом "Опстају ли златиборска села?".

Уредник и аутор Александра Шарковић.
Монтажа Марија Богичевић.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом