Трезор

Драгиша Витошевић (Баре, 14. јун 1935 - Сисак, 4. август 1987) - Драгиша Витошевић је био необична и свестрана личност, књижевни историчар и критичар, антологичар наше усмене књижевности, приповедач, оштар критичар малограђанског духа и морала. Завршио је Филолошки факултет у Београду, докторирао 1973. Био је главни уредник часописа за књижевност и културу села "Расковник". Врстан познавалац богате традиције српске културе, борац за очување народних умотворина и обичаја, као и чистоте српског језика, он је аутор чувеног песничког зборника Орфеј међу шљивама, као и дела Ја мислим друкчије, Дародавци из прикрајка, До Европе и натраг, Волови на плафону... Радио је као научни саветник у Институту за књижевност и уметност у Београду.

Драгиша Витошевић - из серије То сам ја аутора, уредника и водитеља Драгана Бабића. Из критике: Ако је на самом почетку неко помишљао да ће и Драгиша Витошевић, попут знатног броја досадашњих гостију емисије То сам ја покушати да нам се представи у обличју прилагођеном претпостављеним захтевима и очекивањима гледалаца оваквог програма, те да ће се према томе, старати да буде и неко други (сетимо се Шербеџије и Дедијера!) сумње су брзо биле развејане. Овај књижевник и страсни борац за чистоту нашег језика, истински заљубљеник у изворне вредности наше народне културе, дубоко и искрено везан за село, представио се као пријатан и отворен човек, који на примеру свог тегобног животног искуства, обележеног болешћу, не жели да покаже само снагу сопствене воље и веровања, него и моћ књиге, опојност сазнања, ширину простора што се отвара пред духовном радозналошћу... Витошевићеви родитељи, двоје достојанствених сељака, топло и једноставно сведочили су о дугој борби што су је водили за спас свог сина, о његовим дечачким интересовањима и школским данима, о његовим људским врлинама и животним начелима, омогућујући нам да целовито сагледамо једну уистину необичну личност. Неправедно би било занемарити и учинак Драгана Бабића: више у улози занесеног слушаоца Витошевићеве истините приче, он се оглашавао онда када би, вероватно, и његова публика желела још нешто да припита госта, показујући у већој мери него икад досад тешку вештину да држи контролу над емисијом, а да све тече лако, занимљиво и неусиљено." (Предраг Милићевић, "Радио ТВ ревија" 30.11.1979)

- Учесници: Драгиша Витошевић, мајка Радмила, отац Драгољуб, водитељ Драган Бабић
- Истраживачи Новица Милић, Првослав Плавшић, Драган Бабић; ТВ реализација: слика Бранко Буњичевић; микромани Вања Дубајић, Милан Утржан; мајстор звука Душан Вујић; магнетоскоп Петар Путниковић; техничко вођство Јован Родић; организатор Александра Миленковић; продуцент Ненад Романо; музички сарадник Душан Каруовић; сценограф арх. Александар Миловић; миксер слике Милован Иванић; мајстор светла Михајло Војсић; камермани Драгољуб Ђорђевић, Живорад Лазић, Јован Благојевић, Веселко Крчмар; секретар режије Мира Петровић; асистент режије Љубивоје Марковић; редитељ Милан Кнежевић
- Премијерно емитовано 15.11.1979, Редакција програма из културе, уредник Зора Кораћ

Уторак, 04.08.2015. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора": Други део емисије снимљене на изложби Мануел музеја заборављених уметности, затим један кратак запис о савским аласима из 1971

Златне руке, На изложби "Живети у Дунавској бановини" - други део. Настављамо ход кроз изложбу "Живети у Дунавској бановини" и занатске радње из прошлости, а дочекују нас садашњи мајстори својих заната. На овој изложби смо сви једном ногом у прошлом, а другом у садашњем веку. Они који нас кроз изложбу воде добро познају историју свог заната и занимања, а и ви, који нас гледате препознаћете многе предмете и алате. Упитаће се можда неко: зашто баш ови људи. Па, једноставно - зато што су они љубитељи Трезора, а и зато што су истински зналци, а највише зато што је свако до њих убеђен да је његово занимање најлепше на свету.

- Учесници: сарач-седлар Дејан Милутиновић, обућар Милош Антић, стоматолог Вера Зекавица, коаутор изложбе Владан Царичић, саговорник Бојана Андрић
- Реализација: сниматељ Андреј Оштрбенк, асистент Милорад Мичић, сниматељ звука Иван Рогановић, микроман Гордан Јовић, расветљивач Милан Михајловић, сарадник-сниматељ Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, графичка обрада Иван Јевтић, Милена Марковић, монтажер Зорица Благојев, аутор Бојана Андрић
-Премијерно емитован0 04.03.2014, Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић

Алас - из серије Песници свог позива. Животна прича рибара који је дошао на Саву још 1928. године, директно из војске. Прве две године је шегртовао код старих аласа, а тек након тога постао рибар. Цео живот проводи или на реци или у својој сојеници.

- Сниматељ Душко Стефановић, звук Ђорђе Ђуровић, монтажер Петар Аранђеловић, редитељ Александар Мандић
- Премијерно емитовано 15.05.1971, Редакција дечјег програма, уредница Олга Влатковић; репризирано 29.03.2006. и 04.03.2014. у "Трезору"

Уторак, 04.08.2015. на РТС 3

Избор из ранијих "Трезора": Сећање на Мухарем Первић, књижевног и позоришног критичара

Може ли телевизија да мисли - наслов је кратког есеја о телевизији који је Мухарем Первић (Хумићи код Кључа 11. април 1934 - Београд 29. јул 2011) написао за књигу фотографија и зборник текстова "ТВ Лица " Љубинка Кожула, а "Трезор" је сачинио визуализацију тог текста. У тој истој књизи објављена је фотографија, снимљена крајем осамдесетих, на којој Мухарем Первић, Василије Поповић, Слободан Стојановић и Филип Давид седе на једној ташмајданској клупи, па смо замолили Филипа Давида, дугогодишњег уредника Драмске редакције ТВБ да нам протумачи ову фотографију. Следи део из 27. епизоде серије Време телевизије (1998) у којем Мухарем Первић говори о ТВ серији Како се калио челик и остало коју је на основу његовог текста режирао Горан Паскаљевић, а чије су све епизоде после емитовања, половином седамдесетих, обрисане.

- Аутор Бојана Андрић, графичка обрада Иван Јевтић, монтажер Млорад Ћитић
- Премијерно емитовано 18.08.2011, Редакција за историографију

Хронологија из Трезора - избор интервјуа и изјава Мухарема Первића сачуваних у Програмском архиву ТВБ: о Хамлету Петра Краља на Дубровачким летњим играма, 1967; Первић прима награду "Ђорђе Јовановић" за најбољу књигу есеја и критика, 1977; за серију Међу нама, Первић говори о Љубинки Бобић, 1989; о комедији од Нушића до данас на Фестивалу комедије у Јагодини, 1999; о Бекету и комаду Срећни дани за циклус Педесет година чекања Годоа 2003; за Обелиск (2007) одговара на питања Бранке Криловић о властитим и светским вредностима, о менталном бувљаку, о животу...

- Аутор Бојана Андрић, графичка обрада Иван Јевтић, монтажер Млорад Ћитић
- Премијерно емитовано 18.08.2011, Редакција за историографију

Бранко Миљковић - емисија из серије Петком у 22. Мухарем Первић, Милосав Буца Мирковић и Божидар Тимотијевић говоре о Бранку Миљковићу и његовим делима, а Бранимир Брстина казује стихове и коментаре песника.

- Учесници: Мухарем Первић, Милосав Буца Мирковић, Божидар Тимотијевић, Бранимир Брстина
- Редитељ Милан Пеца Николић, уредник Мила Костић
- Премијерно емитовано 14.03.1986, Редакција програма из културе, уредник Зора Кораћ; репризирано 18.08.2011. у "Трезору"