Трезор

Драгутин Костић, редитељ (Никшић, 8. јуна 1930 - Београд, 7. март 2015)

Драгутин Костић дипломирао је позоришну режију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију. Пријатељство са Александром Петровићем одвело га је на филм, радио је као асистент у филмовима познатог редитеља, а повремено и глумио у епизодним улогама. После тог искуства определио се за документарни филм, жанр у којем је самостално урадио значајан број филмова. Почетком педесетих, када Костић ради као слободни филмски уметник, било је време обнове земље после рата. Снимао је раднике, рударе, градове, села, велике грађевинске подухвате попут изградње Новог Београда и Београдског сајма. Костић је 1964. почео да  ради као редитељ у Научном програму Телевизије Београд и створио велики број докуменетарних емисија. Документарци о загађености Дунава у целом току кроз нашу земљу, о нуклеарном зрачењу, Лепенском виру и Винчанској култури указују колико је разноврсан редитељски опус Драгутина Костића.

Човеково лице - Иво Андрић је рекао "Звезданог неба и људског лица никад се човек неће моћи нагледати. Гледаш и гледаш, и све је виђено а незнано, познато а ново. Лице, то је цвет на тој биљци која се зове човек. Цвет који се креће, мења израз од смеха, заноса, или замишљености до бесловесне тупости или до непомичности мртве природе." Емисија научног програма настала је по идеји професора др Милана Марковића о значају израза лица, његове физиономије, мимике, гестовима, покретима тела којим се изражава било које осећање. Добићемо одговоре на питања којим костима треба да захвалимо што изгледамо онако како изгледамо, како се у прошлости гледало на људска лица а каква су она била у реалности? Шта кажу генетика и анатомија, а шта историја уметности, антропологија и теорија невербалног комуницирања?

- Учесници: проф. др Милан Марковић, проф. др Славољуб Јовановић, проф. др Драгослав Срејовић, др Свенка Савић, глумац Предраг Лаковић, водитељ Воја Чолановић
- Уредник Владимир Јеленковић, сценариста и водитељ Воја Чолановић; филмски сниматељ Тибор Звезданић, трик сниматељ Ђурђе Ђачић, анимација Стеван Живков, монтажер Верица Анђелковић; ТВ екипа Петар Ивић, Тихомир Павловић, Љубомир Вучковић, Иван Штифанић, Љиљана Мијатовић; редитељ Драгутин Костић
- Произведено 1983; Редакција научног програма, уредник Владимир Јеленковић

Сећање на новинара Зорана Петровића Пироћанца (Београд, 30. август 1953 - Београд, 4. април 2015)

Зоран Петровић Пироћанац, Мали програм - новинар Зоран Петровић Пироћанац говори о свом позиву, о путовањима, знатижељи, упорности, истрајности. Пироћанац је био српски геополитиколог, политиколог, новинар и ратни извештач. Дипломирао је француски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Магистрирао је и докторирао на Школи високих студија друштвених наука на одсеку Историја и цивилизација у Паризу на ЕНЕСС-у главној француској установи за друштвене науке, 2009. године. У оквиру Института за политичке студије у Београду водио је Центар за геополитичке студије "Југоисток". Први је слободни новинар из неке комунистичке земље који је добио стипендију Фондације "Јоурналистес ен Еуропе" у Паризу (1983-1984). Од 1979. до 2005. радио је као слободни међународни новинар и ратни извештач. Аутор је политичких документарних прилога, репортажа, водитељских емисија на ТВ Београд, ТВ Студио Б, ТВ Политика, ТВ Загреб... Објавио је 15 научно-стручних монографија и других књига које обрађују разне аспекте: геополитике 21. века, глобални тероризам (Ал Каида и други облици), економска шпијунажа, ратна пропаганда, злоупотреба медија, новија српска политичка историја итд.

- Учесник: Зоран Петровић Пироћанац
- Редитељ Тања Феро, уредник Винка Матијашић
- Премијерно емитовано 12.02.1986; Редакција школског програма, уредник Чедомир Мирковић

Понедељак, 27.04.2015. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора":  Портрет Десе Ђорђевић, играчице Националног ансамбла "Коло",
кореографа, истраживача и педагога - први део

Десанка Ђорђевић, играч и кореограф, рођена је 1927. године у месту Гомирје у Горском Котару. Игром је почела да се бави 1946. године, а од 1948. до краја била је члан Националног ансамбла "Коло". Од 1965. бавила се кореографским, истраживачким и педагошким радом. Поставила је више од 40 кореографија у 140 друштава у земљи и иностранству. Одржала је 178 семинара народних игара у Србији и широм света. Ауторка је збирки народних игара Србије. Добитник је многобројних награда и признања у земљи и иностранству, као и Награде за животно дело "Коло". Новембра 2011. године добила је престижну награду "Светског Оскара фолклора" у Чељабинску. Вративши се са тог пута, овенчана светским признањем, Деса Ђорђевић изненада је умрла у 84. години, 2. децембра 2011.

Када смо ми кренули у свет - у првој емисији, Деса Ђорђевић, кореограф и педагог традиционалних игара, говори о почецима активног играња народних игара. С обзиром на то да се мало зна о развоју културно-уметничких друштава у послератном периоду, крајем 1940. године, Деса Ђорђевић на врло занимљив начин приближава то време и опште посматрање на занимање "професионални играч". Прича се употпуњује и сећањем на прве интерконтиненталне турнеје са националним ансамблом "Коло" почетком 1950. године, како су упознавали свет и другачије културе. Прича обилује фотографијама из њене приватне колекције и архивским записима из Програмског архива РТС, Десиних кореографија које се и данас активно изводе на сцени.

- Учесници: педагог и кореограф Деса Ђорђевић, апсолвент етномузикологије Маја Красин
- Сценариста и саговорник Маја Красин, сниматељ Војислав Поповић, асистент Саша Тодоровић, сниматељ звука Бојан Ковачевић, расветљивач Бранислав Димитров, сарадник-сниматељ Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, уредник истраживач Весна Дошен, АВИД монтажер Милош Стојановић, монтажер реализатор Бранислава Теодосић
- Снимано 18.06. и 26.07.2011, премијерно емитовано 08.02.2012; Редакција за историографију; репризирано 02.03.2015. у "Трезору