понедељак, 29.09.2014, 13:00 -> 12:55
Трезор
Музички живот виолинисте Бранка Белобрка, нова емисија из серије "Док је света и века"
Бранкове златне струне, Музички живот Бранка Белобрка, двадесет друга емисија серије Док је света и века - Бранко Белобрк, виолиниста, рођен је 27. августа 1929. у месту Попинци код Руме. Иако је као дечак учио виолину код професора класичне музике, преокрет се десио када је упознао Властимира Павловића Царевца. Тада постаје најмлађи члан Народног оркестра Радио Београда који је предводио Царевац и окреће се народној музици. Своје знање преносио је и другим музичарима радећи као шеф оркестра у Културно-уметничком друштву "Мика Митровић". Упоредо корепетира са младим певачима међу којима су били Василија Радојчић и Драгољуб Лазаревић.
После Царечеве смрти основао је свој оркестар који је често свирао за потребе Радио-телевизије Београд. Учествовао је у многобројним музичким емисијама као што су: Силуете, Сабор народне музике, Код златног коња, Од срца срцу. Бранко Белобрк добитник је многих награда и признања, а један је од оснивача фестивала "Царевчеви дани" који се већ 20 година одржава у Великом Градишту. У емисији се могу чути кола: "Девојачко коло", "Драгутиново коло", "Бојерка", "Жикино коло", као и песме "Смедерево граде од старина" (пева Нада Мамула), "Каранфиле цвеће моје" (пева Василија Радојчић), "Тамна ноћи тамна ли си" (пева Сена Ордагић) и "Мој зумбуле" (пева Предраг Цуне Гојковић).
- Учесници: Бранко Белобрк, саговорник Сандра Милошевић
- Сценариста и водитељ Сандра Милошевић, сниматељ Андреј Острбенк, асистент сниматеља Бојан Даниловић, сниматељ звука Слободан Мишић, расветљивач Раде Веселиновић, сниматељ сарадник Милена Јекић Шотра, организатор Гордана Грдановић, монтажер-реализатор Бранислава Петровић, уредник Бојана Андрић
- Снимано 3.априла и 2.јула 2014, премијерно емитовање; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић
Понедељак, 29.09.2014. на РТС САТ
Избор из ранијих "Трезора": Редитељ Божидар Калезић и уредница Сребренка Илић сведоче о серији "Три сужња социјализма"
Сведочанства - "Године од 1987. до 1991. означавају се као време препорода документарних емисија ТВ Београд. Предност се давала пројектима заснованим на истраживањима и темељним студијама тема са карактеристичним ауторским приступом. До тог резултата довело је ослањање на јаке ауторске индивидуалности које су у Документарној редакцији добиле подршку и простор за несметани рад. Томе је допринео и већи степен стваралачке слободе него дотад, што је омогућило обраду дотад заобилажених, па и забрањених тема. Тих година редакцију успешно води Сребренка Илић у пуној сагласности са ауторима, и сама се уједно потврђујући као истакнути аутор" - наводи историчар медија др Мирослав Савићевић у својој серији Време телевизије. Један од таквих истакнутих аутора је документариста Божидар Калезић који је са уредницом Сребренком Илић гост данашњег "Трезора". Говори се о Калезићевим емисијама из тог периода Да ли су зидови затвора зидови пакла, Трептачи свемира, Политички осуђеници, а највише о триптиху Три сужња социјализма (Миленко Томић, Владо Дапчевић, Паљо Бохуш), који ће публика гледати у наредна три дана. "Томић и Бохуш су били противници Информбироа, велике Русије, социјализма, а Владо Дапчевић био је поборник комунизма и Информироа. И сва тројица су робијали због својих уверења. То је тај апсурд који разоткривам у серији" - каже редитељ Калезић.
- Учесници: Сребренка Илић, уредник Документарног програма од 1985. до 2001; Божидар Калезић, редитељ и уредник, у ТВБ од 1968. до 2005; саговорник Бојана Андрић
- Уредник истраживач Весна Дошен, техн.вођство Миша Бачевић и дежурна посада Студија X, сниматељи звука Ненад Ристовић, Зоран Петковић, дизајнер светла Добривоје Марковић, камермани Владимир Ђурђевић, Ненад Цветковић, Марко Будимир, Александар Костић, Давор Карамарковић; видео миксер Јелена Вешковић Бељин, сценограф Петар Ђиновић, организатор Гордана Грдановић, редитељ Милан Кундаковић, монтажер Нада Додиг Зилџић, уредник Бојана Андрић
- Снимано 08.08.2014. у Студију X, премијерно емитовано 15.09.2014; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић
Коментари