Шта су све технологије урадиле за нас

Најновија повезивања рачунарских елемената на нивоу микрочипова, захваљујући нанотехнологијама и наноструктурним материјалима, омогућила су развој још јачих и бржих рачунара који су у стању да у кратком времену обрађују енормно велики број података. Примена математике, оптике, дизајна и других области створила је могућности да се данас са великом сигурношћу конструишу и на рачунару прикажу најситнији делови унутар живих организама. Наравно да су највећи изазови у областима о којима се за сада мало зна, као што су истраживања људског мозга, неуронских ћелија, реакције на емоције, поље свести...

Дигитални свет помогао је бољем развоју биоматеријала и формирању нове области, коју зовемо наномедицина, док су сложени уређаји, попут магнетне резонанце, омогућили научницима да се боље упознају са функцијама мозга. Једна од најузбудљивијих области за истраживање у 21. веку - неуробиофизика доживљава процват захваљујући томе што је данас могуће обрађивати велики број података у суперрачунарима у реалном времану.

У емисији ће се говорити о циљаној достави лекова, о молекуларној биологији, биофизици, генетичком инжењерингу, хуманој генетици и употреби мултимедијалних уређаја, оптичких система и суперрачунара у истраживањима.

У емисији учествују:

Др Павле Анђус, Биолошки факултет Универзитета у Београду

Др Дејан Раковић, Електротехнички факултет Универзитета у Београду

Др Небојша Нешковић, Институт "Винча"

Др Оскар Менцер, Универзитет Станфорд, САД

Ауторка серије је Оливера Косић, монтажер Ненад Џодић, продуцент Зоран Јовановић, сниматељи Слободан Грче и Звонко Малић, превод са енглеског Клаудија Матић.