недеља, 20.10.2013, 13:00 -> 13:18
Траг у простору: Зауздавање ветра
Човек је ветар зауздао давно.
Пре више од пет хиљада година, Египћани су моћ ветра прво упрегли за покретање бродова. Касније су направљене ветрењаче за млевење жита, а најстарије познате су биле они у Персији.
Много векова касније Холанђани су побољшали основну конструкцију ветрењача, уводећи крила у облику елисе и користећи на њима затегнуто платно. Прве киловате електричне енергије произвеле су мале ветрењаче око 1920. године у Америци. Негде у исто време на Криму, на обали Црног мора, подиже се први вишекиловатни ветрогенератор у Европи. Ипак била су то само ретка коришћења ветрењача, за разне намене, која су се спорадично наставила све до велике енергетске кризе, седамдесетих година прошлог века. Тада је свест о недостатку нафте променила енергетску слику света. Ипак тек страх од климатских промена натерао је читаву Планету да озбиљно крене у потрагу за алтернативним изворима енергије, да би данас индустрија ветрогенератора и градња фарми ветрењача расла по стопи од 30 одсто годишње. Укупан потенцијал обновљивих извора енергије у Србији је, кажу стручњаци једнак годишњој потрошњи нафтних деривата у нашој земљи.
Према енергетском билансу Србије процењује се да када бисмо искористили све потенцијале обновљивих извора енергије могли бисмо да смањио зависност од увоза енергената чак 45 одсто, што би нам донело и знатне материјалне уштеде.
Аутор и уредник: Милица Барјактаревић
Коментари