Енциклопедија за радознале

Манастир Сисевац

Манастир Сисојевац, раније познат и под именом Сисевац и Св. Сисоје, налази се 24 километара, источно од Ћуприје. Метох је манастира Раванице, од којег је удаљен 12 километара. Манастир је подигнут у другој половини 14. века, мада постоје записи и из 13. века. Црква је посвећена Светом преображењу господњем. Име манастира Сисевац, Св. Сисоје или Сисојевац доводи се у везу са именом монаха Сисоја Синаита исповедника кнеза Лазара. Налази се непосредно поред туристичког места Сисевац.

Музеј Рас

Народни музеј у Новом Пазару је комплесног типа у којем су заступљена историја, етнографија, и археологија. Археолошко одељење углавном чине експонати из средњег века нађени на Расу и другим локалитетима, мада има и експоната из праисторије и римског периода. Особеност археолошког одељења чине збирка новца из доба Немањића која је јединствена у земљи.

Св. Петар и Павле у Шапцу

Године 1735. у попису Митрополије београдске први пут се помиње црква у Шапцу посвећена св. Јовану која се налазила у српском делу Баира. Непун век касније Јоаким Вујић затиче цркву св. Петра и Павла која је ‚‚от дрва и плетера начињена. Ова церква веома трошна и скоро порушена‚‚. Зидање новог храма почело је 1827., а  1858. године подигнут је звоник, освећен и постављено седам звона из крагујевачке тополивнице. Црква је највише страдала за време Првог светског рата, звоник је срушен до пола, кров сасвим пропао, а сводови у великој мери нарушени. У току 1914. године окупатори су у храму држали таоце, потом их мучки убили у црквеној порти. Страдалници су сахрањени у заједничкој гробници у порти. На том месту је 1934. год. подигнут споменик.

Бранковина

Бранковина, родно место Ненадовића, спада у она малобројна сеоска насеља која су још током XVIII века била значајна упоришта ослободилачког покрета у поробљеној Србији. У разним временским раздобљима ова средина је дала истакнуте народне вође и културно-просветне посланике попут значајних личности из породице Ненадовић: кнезова, војвода, дипломата и писаца. Бранковина је позната и као "мајчевина" српске и југословенске краљевске династије Карађорђевић, будући да је књегиња Персида, мајка краља Петра И Ослободиоца била ћерка војводе Јеврема Ненадовића. Поред Ненадовића, славу Бранковине је широм света пронела и поетеса Десанка Максимовић, која је у овом селу одрасла, да би се и касније у њега врло често и радо враћала.

Сниматељ: Периша Ђинђић

Сарадник: Милутин Дедић

Аутор: Миодраг Зупанц