Трезор

ЦЕРН: Дан и ноћ - наставак разговора о нуклеарним истраживањима, шта је ЛХЦ, чему он служи, зашто је ЦМС детектор најкомплекснији инструмент икад саграђен до сада. Шта је Хигсов бозон и докле се стигло у истраживању. Говори се и о раду српског тима у ЦЕРН-у и сарадницима који раде у Србији и другим земљама, о начину прикупљања података, обради, резултатима ...

На крају данашњег разговора приказан је прилог из Дневника 2 од 4. јула 2012. поводом вести да су истраживачи ЦЕРН-а открили нову субатомску честицу која би могла бити Хигсов бозон (говоре: Ралф Хеуер, директор Церна; физичар Питер Хигс, истраживач нуклеарни физичар Џо Инкандела и наш физичар Петар Аџић)

** Учесници: Проф. др Петар Аџић, руководилац српског ЦМС тима у ЦЕРН-у; проф. др Владимир Ајдачић, нуклеарни физичар

** Сниматељ Милан Илић, сниматељ звука Драган Радевић, сарадник-сниматељ Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, уредник истраживач Весна Дошен, монтажер Зорица Благојев, аутор Бојана Андрић

** Снимано 20. децембра 2012, премијерно емитовање, Редакција за историографију

"Трезор" уторком на РТС Дигитал у 16:15 и у 0:15

Избор из ранијих "Трезора": "Породица Азањац", први део

Флаута, свирала душе, Породичне приче - Породица Азањац, И део - Етномузиколог и музички уредник у РТС Светлана Азањац и директор музичке школе "Владимир Ђорђевић", професор флауте Катарина Азањац, ткају животну и уметничку причу породице Азањац. Будиле су се и успављивале уз звуке флауте оца Миодрага. Мајка, која је завршила Балетску школу "Лујо Давичо" и апсолвирала филологију пре него што се посветила породици, водила их је од најранијег детињства на концерте свих оркестара и камерних ансамбала у којима је отац свирао. Миодраг Азањац (1932-1997) је био вођа деонице флауте у оркесту Опере Народног позоришта, Симфонијском оркестру РТС и Београдској филхармонији, утемељитељ је Београдског дувачког квинтета, трија "Музика хумана" и Хора флаута, у којем је 15 година свирала и Катарина, био је оснивач фестивала Октобру хододарје и руководилац катедре за дувачке инструменте на ФМУ. Катарина и Светлана ишле су у Музичку школу "Мокрањац" у којој је отац предавао флауту. Обе су свирале клавир, да би Катарина после неколико година узела у руке пиколо флауту и одмах произвела мелодију, па флаута постаје њена љубав. Кроз њену причу потврђује се очева прича о природној вези човека, његовог гласа и исконске свирале. Светлана се присећа првих одлазака на Сабор фрулаша чији је Миодраг био утемељитељ, а она наставила да га води као уметнички директор после очеве смрти, и љубави према изворној народној музици коју је развио код ње. Сестре Азањац истичу Миодрагово педагошко умеће, а из очевог уметничког рада издвајају десет снимљених плоча под називом Уметност флауте, есенцију флаутске литературе и књигу Српска уметност флауте, из које Катарина чита одломак, животну и уметничку филозофију Миодрага Азањца. Због свог тумачења класичне и народне музике кроз звук флауте, исконске свирале, Миодраг Азањац је био чест гост на програмима Телевизије Београд као музичар, али и наратор-водитељ и сценариста у великом броју емисија, укључујући и оне које је радио са својом ћерком Светланом. На крају, сестре Азањац кажу да су отац и мајка код њих развили дух породичног заједништва који су оне пренеле на своју децу, па и њихове ћерке, обе професори музике, од детињства заједно музицирају.

** Учесници: Катарина и Светлана Азањац, саговорник и аутор Ана Милићевић

** Сниматељ Борислав Ристовић, асистент Недељко Јевтић, сниматељ звука Драган Север, микроман Бошко Семиз, расветљивач Раде Веселиновић, уредник истраживач Весна Игњатовић, монтажер Зорица Благојев, уредник Ана Милићевић  

** Снимано 07.02.2008, премијерно емитовано 12.03.2008; Редакција за историографију