Београд - вечити град

Ако је истина да душу једног града и државе, чине његови људи, онда је јасно зашто је грађански рат, који је у Југославији букнуо паралелно са нацистичком окупацијом, вероватно најболнија и за приповадача најкомпликованија тема у историји Београда.

Братоубилачки рат, налик на помахнитали воз- кланицу, имао је безброј вагона у којима су се дешавале сепаратне битке и сукоби, док је целокупна композиција ужаса, вучена локомотивом нацистичког лудила, на територији краљевине јужних Словена, показала своја најгора одличја.

Узроци за грађански рат у Југославији су бројни, али ћемо овде, обратити пажњу на један предратни догађај који му је свакако допринео.

Била је среда, 20. Јун, 1928. године, леп и сунчан дан.

У данас непостојећој згради коњичке касарне, у улици кнеза Милоша у Београду, заседала је скупштина краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Седница је отпочела протестима хрватских посланика, узменирених, јер је на предходном заседању, прећено убиством њиховог вође, Стјепана Радића.

Хрватски посланик Иван Пернар, је добацио српским колегама, како "нису на Косову, већ у парламенту". Размењиване су псовке и претње. Кад је Пернар додатно и дрско понудио да "Срби израчунају колико су крви пролили у I светском рату, и да им се то, већ једном, исплати у злату", посланик Пуниша Рачић силази са говорнице, репетира, пуца, убија и рањава чак пет хрватских парламентраца.

Међу страдалима је био и Стјепан Радић који ће од последица рањавања, умрети педесет дана касније. Догађај је, природно, блокирао даљи рад скупштине.

Аутор на интересантан начин повезује личности које су учествовале у овом догађају, пратећи њихове улоге у крвавом грађанском рату који се одигравао паралелно са немачком окупацијом.

У данашњој епизоди, пратићемо главне актере грађанског рата, покушавајући да разумемо бројне узроке за крваву југословенску кланицу и братоубилачки рат.

Емисија је посвећена: Ослободиоцима Београда 1944