О родној равноправности: Медији

Такозвани „женски медији" баве се или проблемима физичког изгледа жена, или стереотипним садржајима „за домаћице". Неке категорије жена изостављене су из средстава јавног информисања, на пример: старије жене, припаднице мањинских, националних и верских група, жене другачије сексуалне оријентације, жене са инвалидитетом, сеоске жене...

Устав Републике Србије из 2006. године, као и позитивни прописи, санкционишу дискриминацију и према полу, али закони који регулишу рад средстава јавног информисања не обавезују их на несексистичко извештавање и на балансирано представљање мушкараца и жена, нити прописују подједнако учешће мушкараца и жена у уређивачкој политици....

У Републици Србији нема систематизованих званичних података о броју средстава јавног информисања и њихових удружења као ни о родно осетљивом извештавању. Ова област није до сада систематски истраживана из родне перспективе, иако постоје поједина валидна истраживања. Једно од недавних истраживања Института за социолошка истраживања "Грађанке и грађани Србије о родној равноправности" из 2011., урађен на захтев Управе за родну равноправност, показује огроман утицај медија на информисаност грађанки/а, као и на формирање њихових ставова и вредности

Генерално, жене су најчешће, или одсутне, или су приказане на стереотипан начин у јавности. Осим што се појављују у ограниченом броју улога, често нису уопште део информативног садржаја, а када су присутне, онда се чине језички невидљивим, употребом мушког рода за занимања и функције које обављају. Значајно су мање представљене у вестима, ређе интервјуисане и питане за мишљење него мушкарци. Јавна гласила у Републици Србији веома ретко указују на велики и значајан допринос жена друштвеном и економском развоју.

У овој емисији гивориће, поред др Нталије Мићуновић, директорке Управе за родну равноправност и проф. др Сњежана Миливојевић, Факултет политичких наука, Универзитет у Београду, Лила Радоњић, ПГ Мрежа, Сладјана Остојић, ТВ 5 Ниш, Јелка Јовановић, подпреседница НУНС-а, проф. др Јелена Филиповић, Филолошки факултет, Универзитет у Београду, проф. др Јелисавета Благојевић, Фкултет за медије и комуникацију , Универзитет Сингидунум, Рда Гујанчић и Славица Симић, Женски центар Ужице, Нела Днчетовић, председница Савета за родну равноправност, Краљево, Ана Шаћиповић, Женски ромски центар Освит у Нишу, Азра Бериша и Јасан Илић, Женски ромски центар Бибија у Београду.

Уредница и сценаристкиња је Оливера Косћ, водитељка Мирјана Карановић, редитељ Игор Басоривић, продуцент Зоран Јовановић, сниматељи Драгослав Гојковић и Владан Бугарски, док је координаторка и пројекта и косценаристкиња Мира Марјановић, Управа за родну равноправност.