Европа и Срби: Владимир Глишин

Био је руководилац Лабораторије за молекуларну биологију у Институту »Синиша Станковић« и Лабораторије за молекуларну ембриологију Института у Котору.

1986. је основао Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство у Београду чији је био директор од оснивања, до формалног пензионисања 1995.

Радови професора Глишина су објављени у међународно рецензираним часописима. У значајном броју су цитирани у научној литератури.

Професор Глишин, у другом делу интервјуа за серију РТС-а Европа и Срби, говори о томе где се 1986. налазила српска молекуларна биологија, а где је данас;сећа се свог которског периода и његовог значаја; објашњава како види статус научника и високог образовања у Србији; открива зашто је прихватио учешће у формулисању Стратегије образовања у Србији до 2020;прича о томе како гледа на злоупотребу науке у свету, па и генетике; анализира хоћемо ли и зашто, ускоро, имати „здравствени картон" човека заснован на хуманом, прочитаном геному и значи ли то да ће фармакогеномика омогућити крајње персонално лечење и исту такву превенцију болести; као светски путник и научник, говори који су главни центри генетике и генетског инжењерства у свету, данас;сећа се, с љубављу и пијететом, свог харвардског професора, нобеловца Пола Дотија, за кога каже: „његова снага била је у томе што никада није желео моћ, а имао је огромно знање и остао „обичан" човек".

Уредник, сценариста и водитељ: Војислав Лалетин

Сниматељ: Иван Јашаревић

Монтажер: Љубомир Плављанић

Редитељ: Јелисавета Јанић