Енциклопедија за радознале

Коритњак и друге приче

Црква у Попе

Црква Св. апостола Петра и Павла у селу Попе налази се 15 км западно од Новог Пазара. Сама црква је била оронула до 1971. године. Приликом археолошко-конзерваторских радова установљено је да потиче из XVII века налази на темељима две старије култне грађевине. Темељи данашње цркве леже на остацима цркве који потичу из XIV века, а темељи ове две цркве леже на поду мало веће тробродне базилике која представља најстарији културни објекат који највероватније потиче из рановизантијског периода.

Коритњак

Изнад саме Нишке Бање налази се Коритњак, запустело село са драгоценим
старим кућама, амбарима, млекарама, качарама, стајама, торовима, чесмама, школом, зградом задруге и још увек очуваним сеоским целинама - амбијентима. Најлепши поглед на Нишку околину пружа се управо одатле. Омиљено је излетиште свих Нишлија и гостију Нишке Бање. Општина планира да ово село претвори у туристичку атракцију. Постоје веома добри пројекти.

Сува планина

Сува планина, један од српских планинских бисера, Недалеко од Ниша, повезана добрим аутобуским везама, Сува планина уопште није компликована за налажење. Јован Цвијић је својевремено назвао "Алпи на југу Србије" због њених окомитих стена које се пружају на северној страни планине. Са те стране, делује као да је исечена од главног гребена, на југу пак је доста питомија.

Владичин двор

По повратку седишта древне епископије Вршачке из Карансебеша у Вршац 1750. године, залагањем тадашњег Епископа вршачког Јована Георгијевића(1749-1769), приступило се изградњи Владичиног двора у Вршцу за резиденцијалне потребе Епископа вршачког. 8. маја 1757. године освећен је камен темељац зграде двора, а 1763. године, заслугом добротвора вршачких, као и самога задужбинара Владике Јована Грегоријевића, сазидан је двор. Пројекат је рађен у стилу барока. У унутрашњости двора смештена је и капела посвећена Сабору Св. архангела Михајла. У капели се налази и чудотворна икона Пресвете Богородице звана Винчаска бездинска.

Сниматељ Периша Ђинђић, уредник и аутор Миодраг Зупанц.