Европа и Срби: Владимир Ајдачић

Гостујући у серији Европа и Срби, он прави својеврсну синтезу засновану на достигнућима и злоупотреби науке у двадесетом веку, те антиципацију приоритета науке у трећем миленијуму.

Овај велики зналац, човек ретке сензибилности и нескривене вере у природу и њене законе, други миленијум види као време значајних научних открића, у коме је човек сагледао крајње међе реалног света и изградио грандиозни мисаони "мост" између елементарних честица и свемира, почео да размишља о постојању паралелних светова, да за предвиђа земљотрес, да користи милијардама светлосних година удаљене квазаре, да ради на добијању енергије звезда - процесу фузије, да кроји нова жива бића и да, као отворену књигу, "чита" свој геном.

Али, у другом миленијуму је дошло и до невероватних злоупотреба науке... Дакле, у трећи миленијум човек је унео велико научно благо, али је са науком и техником у ново доба утрчао у дивљем галопу, не марећи за законитости и ход природе.

Раскорак између човека нашег времена и природе постаје свакоме очигледан - еколошки показатељи казују да "прима материје" старих Грка: ваздух, вода, земља и ватра постају све неупотребљивији. А шта је тек са људском добротом и самилошћу, по којима се разликујемо од животиња, а на које је и Тесла указивао...

Зато, по професору Ајдачићу, као први задатак који човек трећег миленијума мора да испуни јесте усклађивање с природом и с другим људима, са којима се дели заједничка судбина. Да би се то постигло, приоритет морају бити друштвене и хуманистичке, а не природне и техничке науке. Пресудно ће бити објаснити самог човека, јер он себи још увек представља највећу непознаницу - и казну. Дакле: душа пре звезда!

Питања човекове душе, осећања и смисла живота постаће предмети од највећег научног значаја - истраживачки изазов трећег миленијума. Разрешења ових питања пресудиће да ли ће се човек усмерити ка истинским вредностима које му природа и живот тако несебично пружају или ће он, у супротном, скончати као нека врста андроида од крви, меса и вештачких твари, те постати жртва науке и технике које је сам створио и злоупотребио.

Уредник, сценариста и водитељ: Војислав Лалетин
Сниматељ: Федор Мунижаба
Монтажа: Љубомир Плављанић
Режија: Јелисавета Јанић