Траг у простору: Чувари времена прошлог

Нешто касније, 1877.године забележено је да је трговаца дрвеном грађом или јапијом, како се тада говорило, у Бајиној Башти било 36.

Више од једног века река Дрина је била најпознатија сплаварска река. Тек изградњом Дринских хидроелектрана, пре нешто мање од пет деценија, сплавари су морали заувек да напусте ову ћудљиву реку и да потраже друга занимања. Готово сто година су суверено владали брзацима, а вештином управљања сплавовима и храброшћу изазивали су дивљење. О њима се причало с поштовањем, а те приче су прерастале у легенде. "За мене је Дрина најмилија, а сплав ми је кућа и авлија", с усхићењем је један од старих сплавара Богдан Баштовановић певао о сплаварском животу и оставио своја и сећања својих колега у књизи "Сто година сплаварења на Дрини".

Данас је мало оних који могу да посведоче о тим временима прошлим. Први сплавари су слабо познавали Дрину, па су се пре поласка на пут опраштали од родбине као да полазе у рат. Сваки сплавар је имао сплаварску књижицу, која је породици гарантовала да ће у случају какве несреће добити сплаварску пензију. Од 1878.год. Дрина постаје граница између Србије у Аустро-Угарске па је сваки сплавар морао имати пасош и само у случају неке незгоде могао је свој сплав привезати за босански обалу Дрине и није се смео удаљавато од обале више од 12 корака, колико је био дугачак конопац за везивање, а чак нису смели ни да разговарају са мештанма из Босне. Дрина је била горопадна и страшна, дивља, с много букова и подводних стена. Посебна опасност по сплаваре биле су воденице на Дрини и Сави. Само у 1931. години од Бајине Баште до Савске Раче било их је 53.

Аутор и уредник, Милица Барјактаревић

Сниматељ, Божидар Лоос