Читај ми!

Еко караван: Златно руно

Са трговачким караванима и "путем свиле", у Сјеницу и на Пештер је стигла и вештина ткања ћилима. Стилизоване мотиве и цветове пустињских оаза, временом су замениле перунике - цвет Пештерске висоравни коме се приписује магијска моћ.

Пештер је препун контраста - земља је снегова и мраза, сена и богатих пашњака и сточара-овчара и пештерског "златног руна".

Вуна је одличног квалитета и добија се од аутохтоне врсте оваца познате као "праменка".

Одвајкада су у овом крају ћилими били статусни симбол. Најлепши и најквалитетнији су простирани за посебне прилике, празнике и славља.

Нермина Милићевић из села Бреза показала нам је како се данас израђује ћилим. Техника је остала готово иста, природно бојени, урађени из једног дела, са два идентична лица.

Сјенички ћилим има свој "говор боја". Доминирају црвена као боја љубави и зелена као боја живота.

"Некада је", каже Нермина, "израда ћилима био уносан посао - градиле су се куће, куповала имања, школовала деца... Потом су дошле године када мештани нису знали шта ће са руном после стрижања оваца. Бацано је или се гомилало по таванима и шупама. Данас се квадрат ћилима продаје за 25 евра."

Како се вештина ткања и традиција не би заборавили, у Сјеници је основано Удружење грађана "Санџачки ћилим" које окупља око 100 жена које израђују прелепе ћилиме разнобојних шара. "Златно руно" је поново на цени.

Аутор емисије Драгана Васиљевић, сниматељ Александар Луковић, монтажер Милица Живојиновић.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом