Кад децу убијају

Нападач, 31-годишњи војни ветеран, недавно је на друштвеним мрежама објављивао фотографије са својом децом, уз назнаке да се суочава са проблемима менталног здравља. Полиција га је након напада лоцирала и усмртила.

Само недељу дана раније, светом су одјекнуле и две пуцњаве у школама у Турској. У размаку од свега два дана, у два одвојена напада, убијено је десет особа – девет ученика и наставница математике која је покушала да их заштити. Рањено је око 30 људи, док су оба нападача изгубила живот.

Најсмртоноснији напад догодио се у школи "Ајсер Чалик" у провинцији Кахраманмараш на југоистоку Турске. Нападач је имао само 14 година. 

Ова пуцњава десила се само дан касније, после пуцњаве у суседној провинцији када је бивши ученик сачмарицом насумично пуцао у средњој школи и ранио 16 особа, након чега је извршио самоубиство.

Док породице сахрањују жртве ових злочина, турске власти формирале су тимове за пружање психолошке помоћи ученицима и породицама жртава.

У данима када нам се приближавају дани сећања на жртве напада у Рибникару, Дубони и Малом Орашју, говоримо о сличним трагичним догађајима у школама у Турској.

Могу ли се овакве трагедије предвидети? Зашто смо сведоци масовних убистава у којима су и жртве и починиоци често децаи? И да ли заиста можемо да кажемо да нисмо у стању да спречимо овакве трагедије? 

Гости емисије су психолог проф. др Даг Коларевић са Криминалистичко-полицијског универзитета и психолог и породочни терапеут Зорана Филиповић, која је и В.Д. Канцеларије за подршку деци и младима у области менталног здравља. 

Емисију припрема и води: Сања Драгићевић Бабић