Право на сутра: Милош Ћирковић - "Ви идите ја нећу"

У тада најтежим данима за српско становништво на Косову и Метохији ширила се вест међу уплашеним народом да је у јуну те 1999. године у Белом Пољу остао један млад човек да сам брани село. Подвиг због којег су му се дивили Срби широм Косова и Метохије, који су се и сами борили да сачувају своја вековна огњишта.

Тада су на тло Косова и Метохије, у јуну 1999. године ступиле међународне снаге, после потписивања Кумановског споразума, а наоружани Албанци су одмах почели да убијају и прогањају српско становништво из села и градова.

Посебно је било тешко у Метохији, због близине границе са Албанијом из које су ушли наоружани припадници такозване ОВК-а. У српским селима, попут Белог Поља, српски домаћини нису могли сами да се одбране и морали су да напусте своје куће и имања. На то није био спреман Милош Ћирковић, који је тада имао тридесет осам година.

Мештани села и његова браћа морали су да склоне децу и жене на сигурно, а Милош је одвео родитеље до Краљева и одмах се вратио у Бело Поље, да чува имање са старом савином кулом и још шест кућа своје браће и оца.

Многи Срби су тада зверски убијени, попут Марице Мирић, девојке која се разболела и коју су Албанци пред мајком силовали и убили на најсвирепији начин.

О тим данима у емисији говори Мирко Стошић који тешко рањен, метак је још увек у његовој глави и чудом је после операције остао жив. У том нападу убијени су на лицу места његова браћа Радомир и Стеван и рођак Филип Костић. И док је трајала њихова сахрана коју је обавио Његово преосвештенство Амфилохије, засипани су мецима.

Милош Ћирковић није био ожењен, радио је у шумском газдинству и знао је сваки педаљ Проклетија, где су он и његово петоро браће и две сестре као деца чували стоку.

Потпуно сам, данима је бранио Бело Поље, из којег је пружао јак отпор Албанцима, па су припадници Кфора мислили да је у селу српска војска.

Терористи су га данима опкољавали, бранио се и мењао положај.

Свештеник Радомир Никћевић га је обилазио и затекао наоружаног у српској војничкој униформи и молио да се склони у Пећку Патријаршију, али је Милош одбио и остао је да брани кућни праг до смрти. Нико са сигурношћу не зна његову судбину. 

У његовој мецима изрешетаној кући пронашли су молитвеник и дневник шумара шума, поцепане фотографије и славску икону Светог Алимпија Столпника која није изгорела.

Каква је личност био Милош Ћирковић и како је окончан његов живот, говоре његов најмлађи брат Илија Ћирковић и протојереј ставрофор Миљко Корићанин из Пећи, који га је тада обилазио и видео последњи пут.

Песник Славко Перошевић посветио је песму Милошу Ћирковићу која носи наслов "Последњи косовски витез", коју је отпевао народни гуслар Веселин Дацић, чији су делови коришћени у овој емисији.

Аутор Светлана Вукмировић-Стаматовић

Сниматељ Горан Копривица

Тонски сниматељ Мирослав Радишић

Монтажа Весна Грба

Реализација Весна Новаковић