Право на сутра: Расељени у Књажевцу и Сокобањи

У том граду су расељени Славко и Милијана Саичић из Пећи. Кажу, повратака на Косово и Метохију предуго нема, и свако помињање Косова и Метохије изазива тугу. Тешко је што не могу да обиђу гробља, и што свеће пале на туђим гробовима.

У Књажевцу су и Перица и Љиљана Крстић из Гњилана. Због нарушеног здравља нису могли да прихвате понуђену кућу на селу, па су и даље подстанари. Мукотрпно су радили на пијаци да би подигли троје деце.

Као малолетно расељено лице из Пећи, Центар за социјални рад града Књажевца преузео је бригу о Мари Павловић, која је у том месту наставила живот и формирала породицу. Памти реку Бистрицу, памти Пећку патријаршију и кућу где се играла у детињству. Свог места се не одриче и највећа жеља јој је да посети гробље и да запали свећу најмилијима који почивају у Пећи.

Повереник за избеглице и расељена лица у Књажевцу Марко Марковић каже да је у том граду 1999. године прихваћено 285 расељених Срба и Рома са Косова и Метохије.

Недалеко у Сокобањи живи породица Симић из Словиња код Липљана. Пуних седамнаест година су живели у бараци у тешким условима и без купатила. Радили су све могуће физичке послове да би преживели и пружили деци све што је потребно. Ранко и Милојка Симић кажу да имају велики проблем у доказивању радног стажа на Косову и Метохији, речено им је да га немају.

У Сокобањи живи породица Стоиљковић из села Милинци код Приштине. У Милинцима је живело двадесет српских породица и све куће су им срушене.

Бавили су се пољопривредом али све што су имали им је уништено. Били су подстанари, и променили су неколико градова. Уз кредит и сопственим радом изградили су кућу у Сокобањи и тако сами обезбедили кров над главом.

Аутор емисије Светлана Стаматовић

Сниматељ Горан Копривица

Тонски сниматељ Мирослав Радишић

Возач Марко Павловић

Монтажа Милан Крстески

Реализатор Марко Тасић