Ветеринарска мисија

Дешава се "Ветеринарска мисија", телевизијска емисија која без улепшавања, али са много емоције и хумора, открива како изгледа стварни живот ветеринара.

Аутор и водитељ емисије, др Драгиша Јестротић, ветеринар, води гледаоце тамо где камере ретко улазе, у амбуланте, штале, дворишта, на фарме и на терен, где нема понављања кадра, нема глуме и нема паузе за трему.

У свакој епизоди:

- познате личности асистирају ветеринару током правих интервенција

- уче да дрхтава рука није добра идеја кад је скалпел у питању

- откривају да храброст понекад значи само остати прибран

- а често и схвате да су животиње те које воде главну реч.

Уз смех, нервозу, тишину пред важан захват и олакшање када се све заврши добро, "Ветеринарска мисија" доноси искрене реакције познатих, али и приче власника животиња које дирају и подсећају зашто је овај позив много више од посла.

"Овде нема улога – овде се помаже", поручује аутор емисије др Драгиша Јестротић, који својом смиреношћу, искуством и непосредношћу води емисију кроз ситуације у којима су емпатија, знање и брза одлука пресудни.

И док се познати боре са тремом, а публика са емоцијама, једна ствар је сигурна – свака животиња има своју причу, а свака интервенција оставља траг.

"Ветеринарска мисија" је емисија о људима и животињама, о страху и храбрости, о грешкама, смеху и великим малим победама.

Емисија која показује да су понекад највећи хероји они који не траже аплауз – већ реп који поново маше или живот који се наставља.

Прва епизода

Тишина архива у Ваљеву. Папири који шуште под прстима. Фотографије које памте више него људи. Ту почиње наша прича.

У овој епизоди "Ветеринарске мисије", заједно са глумцем Иваном Михаиловићем, отварамо заборављене фасцикле о Колубарском говечету – раси која је нестала шездесетих година прошлог века, али никада није изгубила своје место у историји.

Ово говече није било само стока. Било је снага војске. Вукло је топове. Санитетска кола. Носило терет повлачења српске војске у Првом светском рату. Без њега, путеви историје можда би водили другачије.

А онда – рез. Планина. Ветар. Тишина Соколске планине. Април 2024. године. Оно што је сматрано изгубљеним, поново је рођено. Како се враћа нешто што је нестало пре више од пола века? Ко је сачувао сећање, знање и веру? Крећемо пут Соколске планине, да погледамо у очи симболу снаге, опстанка и континуитета. Ово није само прича о једној раси. Ово је прича о повратку. Како? Видећете у "Ветеринарској мисији".