Србија у Великом рату

Геополитички односи пред Велики рат, интереси великих сила и положај Србије, српски уступци и аустроугарски ратни ултиматум – сaмо су неке од тема у филму који обрађују све најзаначајније тренутке у српској историји у периоду од 1914. до 1918. године.

Осим осврта на најзначајније битке које је српска војска тих година војевала (Церска, Гучево, Колубарска битка, Кајмакчалан, пробој на Добором Пољу...) документарно-играни филм „Србија у Великом рату“ доноси и не баш тако познате приче о судбини српских војних заробљеника и цивила у логорима широм Европе. Посебна пажња посвећена је и животу у окупираној Србији где је готово четири милиона становника живело у бугрској и аустроугарској окупационој зони више од три године.

О страхотама и трагедији која је тих година задесила целокупан српски народ говоре најеминентнији српски али и инострани историчари. Поред најбољих познавалаца прилика Првог светског рата са овог подручја, у филму учествују и најпознатији познаваоци Великог рата у Европи: професори са Кембриџа, Сорбоне, Ломоносова, универзитета у Бечу...

Филм је сниман у 13 земаља (Србија, Албанија, Грчка, Македонија, Аустрија, Чешка, Словачка, Мађарска, Румунија, Бугарска, Русија, Тунис и Француска). Екипа Радио-телевизије Србије која је реализовала овај филм прва је новинарска екипа која је после 100 година прошла путем којим је ишла српска војска у периоду од 1915. до 1918. године. Снимане су албанске планине и мочваре. На основу фотографија из времена Првог светског рата биране су локације. Идентична места битних догађаја забележена су и век касније. Снимано је на Крфу, Кајмакчалану, Солуну, на Добром Пољу, планинском врху са кога је извршен пробој Солунског фронта.

Снимљени су скоро сви споменици и гробља на којима су остала да леже тела српских војника и цивила (Зејтинлик, Војничко гробље у Битољу, спомен-костурница на Кајмакчалану, Крупњу, Лазаревцу, војничко гробље у Тијеу крај Париза, гробље у Бизерти, Мензел Бургиби...).

Драгоценост филма представљају и кадрови гробаља српских ратних војних заробљеника и цивила у Маутхаузену, Ашаху, Нежидеру, Јиндриховици, Нађмеђеру, Араду и Софији.

Игране сцене у филму представљају реконструкцију важних историјских догађаја и оне су засноване на сведочењима савременика која су остала забележена у историјским књигама или ратним дневницима. На тај начин и игране сцене, поред аутентичних фотографија и архивских кадрова, предстваљају својевстан историјски документ.

У играним секвенцама појављују се најпознатији српски глумци: војводу Радомира Путника игра Воја Брајевић, војводу Живојина Мишића Бранислав Лечић, у улози Николе Пашића појављује се Мики Крстовић. У филму глуме и Никола Ракочевић, Срђан Тимаров, Љубивоје Тадић, Бранко Јеринић, Владимир Јоцић...

Српске војнике у ратним сценама верно су одиграли припадници Специјалне бригаде Војске Србије, припадници Треће бригаде Копнене војске Србије као и будући официри, кадети Војне Академије. Симулације ратних борби изведене су на Пасуљанским ливадама и Делиблатској пешчари. Прелазак српске војске преко албанских планина сниман је на Копаонику.

Документарно-играни филм „Србија у Великом рату” реализован је у корподукцији Радио-телевизије Србије и Министарства одбране односно Војнофилмског центра „Застава филм”. Филм је финасиран срдствима Владе Србије у оквиру програма обележавања стогодишњице од Првог светског рата а под покровитељством Министарства културе Републике Србије.

Документрано-играни филм „Србија у Великом рату“ премијерно је приказан 15. децембра 2014. (на дан обележавања стогодишњице од Колубарске битке). Поново ће бити приказан 15. септембра 2025. године на Првом програму РТС-а поводом обележавања дана када су српски војници пробили Солунски фронт.

Аутор документарног филма: Слађана Зарић

Редитељ: Ивана Стивенс

Новинар истраживач: Весна Илић

Директор фотографије: Петар Вујанић

Камера: Бојан Даниловић и Иван Васиљевић

Сценограф: Снежана Поповић

Костимографи: Невена Миловановић и Биљана Михаиловић

Сниматељ звука: Бранимир Стојановић

Дизајнер звука: Бојан Манговић

Графички дизајнер: Борко Ћирић

Композитор: Владимир Тошић

Монтажа: Марија Богичевић и Мирјана Митровић