Икарија, острво дуговечних - 1. део

Такозване "Плаве зоне" чини 5 места на којима људи живе дуже и здравије од остатка Света. То су Окинава, Сардинија, Никоја - полуострво у Костарики, Лома Линда у Калифорнији и Острво Икарија у Грчкој.

До Икарије се може доћи малим авионом из Атине, али ми смо се из Београда запутили колима, па трајектом до овог острва у Егејском мору. Одмах по доласку схватили смо да је туризам овде почео не тако давно и да није развијен као на другим грчким острвима.

Већ у септембру плаже су пусте, одлазни трајекти пунији него долазни, а локалци сада више силазе из околних планинских села. Већина насеља на Икарији леже на близу 1000 метара надморске висине. Падине су стрме и стеновите, али опет је Икарија једно од најзеленијих острва у Грчкој. Доминирају четинарске шуме и лековито биље које има широку примену код локалног становништва. На овом острву живи несто више од 8000 људи међу којима је много виталних деведесетогодишњака.

На Икарији смо провели више од 10 дана у потрази за њиховим рецептом за дуговечност. Не можемо са сигурношћу рећи да смо га пронашли, али свакао смо приметили чист ваздух, домаћу здраву храну, црно вино, обавезе које намећу свакодневно кретање узбрдо низбрдо, дружење и осећај припадања заједници, проналажење сврхе и у позним годинама, необраћање пажње на време нити да ли негде касне, песму и игру, хумор пун ироније и наравно, колико год се то у данашње време нама чинило немогуће, Икаријанци живе без имало стреса.