Да Можда Не

У емисији Да Можда Не о реакцијама на предлог министра просвете Срђана Вербића да се учине промене у образовном систему у односу на верску наставу и грађанско васпитање.

Његов предлог је да се ови предмети похађају у четири разреда основне школе, уместо у свих 12, јер немамо довољно квалитетних наставничких кадрова. Он је истакао да је досадашње искуство показало да је уместо повећања толеранције, разумевања и смањења дискриминације постугнуто управо супротно: деца се раздвајају и имамо сегрегацију у школама. Представници традиционалних Цркава и верских заједница у Републици Србији одлучно негодују и истичу да се верска настава изводи по моделу којим се поносе, јер изражава дух демократичности, равноправности и потпуног међуверског сагласја. Да ли је дошло време да се преиспита однос према овим изборним предметима? Шта су чињенице, а шта интереси?

У студију ће говорити:

Срђан Вербић, министар просвете, науке и технолошког развоја
Сима Аврамовић, декан Правног факултета у Београду,
Маја Стојановић, извршна директорка Грађанских иницијатива.

У наставку емисије о оживљавању расправа о издајницима, страним плаћеницима и патриотама, код нас и у окружењу. Српски покрет Двери тражи да се под хитно донесе Закон о регистровању агената страних интереса, са посебним акцентом на НВО сектор, наводећи као узор амерички Закон о регистровању страних агената и сличне законе у Руској Федерацији. Новоизабрани хрватски министар бранитеља Мијо Црноја, се у изборном програму, који је писао заједно са колегом Жељком Дилбером, залагао за увођење регистра издајника националних интереса Хрватске. Као реакцију на овакве предлоге, колектив СКРОЗ, покренуо је Интернет страницу на коју се добровољно уписују наводни "издајници", где се за кратко време нашло више хиљада грађана. Недавно разбијање стакла на улазу у Кућу људских права у Београду, такође је навело неке да упру прстом на ауторе текстова, који се односе на финансирање невладиних организација, као инспираторе таквих појава. Зашто се поново уводи дискурс патриота и издајника у јавни живот и буде духови неких не тако давних времена? Шта је спорно у страним утицајима и новцу из иностранства? Да ли ту постоје неке тајне или су у питању јавни подаци? Важе ли исти критеријуми и за руски утицај и новац у Србији?

О овој теми поред Маје Стојановић, из Грађанских иницијатива, говоре и:

Јелена Попадић, новинарка Политике
др Зоран Чворовић, доцент Правног факултета у Крагујевцу,

Из Загреба се укључује:

Сандра Бенчић, активисткиња Центра за мировне студије

Херој недеље: Мирко Калдараш.

Аутор и уредник: Оливера Ковачевић.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом