Еко караван: Сви љубичевци

Дорат, готово вран коњ, енглески пунокрвњак. 1974. године је освојио победу у све три класне трке и триплу круну. Заслужено је добио споменик у славу и сећање на многобројне успехе и трофеје.

Бели споменик, симбол ергеле Љубичево, доминира читавим простором.

Љубичевац је доживео дубоку старост, угинуо је у својој 24 години, јер је животни век ове племените животиње од 20 до 25 година.

У нашој историји и традицији се знало да без доброг коња нема ни јунака. О њима говоре предања и народне песме. Многи коњи су били знани једнако колико и њихови легендарни јахачи. Ту је Дамјанов Зеленко, па хајдук-Вељков Кушља, храбри Ждралин Милоша Обилића, а тек Шарац Краљевића Марка.

Одувек је наш народ гајио велико поштовање и љубав према коњима. Ту је љубав показао и књаз Милош Обреновић који је 1853. године и основао ергелу. Њена претеча је било пољопривредно друштво „Морава", да би касније 1866. године ергела добила име Љубичево. Претпоставља се да је ергела настала из мајчинске љубави књегиње Љубице према најстаријем сину Милану који је често био болестан, па је књегиња за његов опоравак одабрала овај простор зелених пашњака на обали Велике Мораве, недалеко од Пожаревца. Књаз Милош је наредио да се дуж читавог пута од имања до Пожаревца засаде храстови.

Име је дао кнез Михајло, у знак сећања на своју мајку, књегињу Љубицу, супругу књаза Милоша. Своје имање, на коме је настала ергела књаз је као легат поклонио Пожаревцу и Србији.

То је једна од најстаријих ергела у Србији. Позната је по доброј селекцији гела и њиховом квалитетном узгоју. Данас броји око 70 коња.

„Оаза мира и тишине" како Љубичево посетиоци зову, обухвата простор од око 300 ха. Ту су поред ергеле, Парк књегиње Љубице, музеј, продавница сувенира, стазе за шетњу...

Немојте пропустити ни вожњу фијакерима у које су упрегнути чувени липицанери. У Љубичево су стигли као поклон словеначке кобиларне „Липица" за развој туристичке понуде комплекса Љубичево.

Аутор емисије Драгана Васиљевић, сниматељ Александар Луковић, монтажер Милица Живојиновић, фотографије Милорад Конрад.