Мој херој: Срцем се даље види

У тренутку када човек препозна свој позив, када га схвати као мисију и почне да ради за опште добро, његово достигнуће постаје општа вредност, а околина почиње да опажа његову снагу и величину. Такви постају хероји нашег доба, узори који младима показују да се преданим учењем и радом може постићи све.

Према некима је живот био суровији. Ускратио им је вид, слух, слободно кретање.

Рекло би се да им је ускратио право на игру, спорт и такмичење. Али није! Јер заиста нисмо сви исти. Неки се не мире са невољом и не призанају пораз пред њом. Хероји које представљамо у овој епизоди нису пристали на ограничења која им је живот наметнуо. Они, као и сви остали спортисти, битку бију са својим унутрашњим границама. Побеђују кад победе себе. А ту је победу најтеже извојевати.

Лазар Филиповић. Вид смањен на 3%. Бави се паратриатлоном. Са својим тренером Марком Павловићем на европским првенствима освојио златну медаљу 2011-те године и сребрну 2012-те у том спорту. Трећа је година медицинског факултета. Лазар се не да тами.

Павле Димић и Дамјан Јандрић. Вид им је оштећен преко 50%. Баве се шахом. Павле је освојио златну, а Дамјан бронзану медаљу 2011-те године на светској јуниорској олимпијади у шаху за слепе и слабовиде. Шампиони из света сенки.

Милан Петровић. Са 11 година почео да губи вид. Од шеснаесте потпуно не види. Али Милан није хтео да се заустави. Наставио је да учи и дипломирао на Вишој школи за манаџмент. И наставио је да се бави спортом, па ће нас ове године представљати у тандембициклизму на Параолимпијади у Лонодону. Државни је првак и учесник два светска првенства у том спорту. Каже да сви проблеми увек могу да се реше, само зависи како гледамо на њих и колико жеље имамо да их превазиђемо.

Аутор пројекта: Зоран Илић

Продуцент и уредник серијала: Сава Сајко