Читај ми!

Српске светиње на КиМ-Црква Светог Николе и Храм Христа Спаса у Приштини

Серијал "Српске светиње на Косову и Метохији", који приказује целокупно српско духовно и уметничко православно наслеђе ‒ манастире попут Високих Дечана, Грачанице, Пећке патријаршије, цркве и манастире у Зочишту, Штрпцу, Урошевцу и другим местима.

Капитални пројекат Филмских новости, сниман три године, окупио је 70 историчара, историчара уметности, археолога, антрополога, теолога и етнолога. 

Пред гледаоцима је епизода посвећена Цркви Светог Николе Мирликијског и Храму Христа Спаса у Приштини.

Црква Светог Николе Мирликијског, једина је сачувана православна црква у Приштини. Саграђена је 1830. године на темељима истоименог манастира који је био убележен у турским дефтерима из 1544. године. Градњи је претходила велика упорност тадашњих житеља Приштине да од султана добију дозволу да изграде свој храм. У султановој дозволи је наведено да црква не сме по изгледу да се издваја од околних кућа, па зато споља изгледа као обична кућа. Узидана је у земљу, па се на уласку у цркву силази низ четири степеника. Црква није имала звоно а на молитву се позивало клепеталима. Звоно је постављено први пут тек 1911. године. Црква је била живописна. Постојао је иконостас, који су око 1840. године израдили македонски дуборесци који су радили иконостас и у манастиру Дечани. Царске двери и крст са распећем изнад иконостаса били су урађени златним листићима.

Црква Светог Николе Мирликијског је 18. марта 2004. године претрпела, као и већина православних светиња широм Косова и Метохије, вандалски напад. Запаљена је и иконостас је изгорео. Црква је касније обновљена и тада су у њу уграђене каменице којима су тог 18. марта нападачи каменовали православног свештеника Мирослава Попадића.

У Приштини је 90-тих година одлучено да осим Цркве Светог Николе Мирликијског, буде изграђена још једна православна црква. Градња Саборног храма Христа спаса започета је 1992. године. Спољна структура зграде је завршена 1998. године, али је градња прекинута због недостатка новца. Албанци су неколико пута иницирали рушење ове цркве, због чега је оскрнављена и вандализована. У мартовском погрому 2004. године, овај храм је остао нетакнут, али је потом уследило неколико подметнутих пожара. Будућност цркве остаје неизвесна. Универзитет у Приштини 2016. године није успео у својој четворогодишњој борби да судским путем преузме власништво над земљиштем на којој је подигут Саборни храм Христа спаса. Суд је доделио СПЦ право власништва над црквеним земљиштем, међутим Универзитет наставља да саботира покушаје да се црква обнови.

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво