Великани- Надежда Петровић

Најпре је учила у атељеу чувеног Ђорђа Крстића, да би онда уписала сликарску и цртачку школу Кирила Кутлика. Са државном стипендијом наставља студије сликарства у Минхену. Ту трају први и други минхенски период њеног стваралаштва. У Београд се враћа 1903. и с Браниславом Нушићем, у Коларчевој задужбини, оснива Коло српских сестара. Новац који је Коло прикупило за помоћ илинденским устаницима сама носи у Македонију, одакле извештава за "Пијемонт" и "Словенски југ". Један је од оснивача уметничког друштва "Лада", уочи Прве југословенске изложбе на којој су први пут заједно излагали сликари Србије, Хрватске, Словеније и Бугарске. После изложбе она оснива и Прву југословенску уметничку колонију у Сићеву. Задојена националним идејама, с балкона Народног позоришта у Београду држи ватрене говоре поводом анексије БиХ 1908. Одлази у Париз, где среће Матиса и Пикаса и учествује на два Јесења салона својим сликама из трећег, париског периода. Када су 1912. почели балкански ратови, вратила се у Србију. Када јој је умро отац и мајка, придружила се српској војсци на фронту као болничарка. Бринула је о рањеницима. То чини и по избијању Првог светског рата. Умрла је у ваљевској болници.

Уредник и сценариста серије је Момир Карановић, а редитељ Иван Поповић.