Траг: Перлез варош - Језгро живота

„Идем у варош”, кажу старији мештани Перлеза на поласку до центра села. Варошки карактер место чува још од времена када је на простору данашњег Перлеза спојено село Сига од 30 кућа и место Шанац на коме је саграђено војно утврђење. Указом о спајању села, каталонски гроф Перлас, председника државне благајне за покрајину Темишвар, 1752. године подиже ново насеље које по њему добија име Перлас Варош, а касније остаје само Перлез.

И није Перлез варош само у доживљају људи, већ и у постојању државне управе… То место у срцу Баната било је среско седиште. На тачки сусрета два села свили су се важни објекти: Среско начелство са затвором, Водна управу, школа, пошта, православна црква и парохијски дом, католичка црква и жупни двор на готово истом плацу, а све на обронку великог ограђеног парка, који је такође архитектонска реткост. Изузетну амбијенталну целину заокружује парни млин који је индустријска тачка тадашњег центра села.

Културна станица, Перлез
Културна станица, Перлез

Као и нашу причу, млин покреће нови живот села још од 1892. године. „Ватренка”, како су га мештани звали, најпре је имао димњак, а потом и сва остала обележја индустријског здања, све до краја свога „века” (деведесетих година 20. века). Његових вредности и значаја свих објеката у непосредној близини мештани су били одувек свесни, а чланови удружења „Баштинар” покренули су идеју о заштити просторно-културно-историјске целине. Завод за заштиту споменика културе Зрењанин позитивно је одговорио на иницијативу, спровевши опсежно истраживање објеката.

Обновљени млин у Перлезу
Обновљени млин у Перлезу

Готово прашњави, као да су и сами млели жито, нашли су се истраживачи и мештани у обиљу података, значајних сазнања о вредности које је требало заштитити, обавезати се на чување и покренути нове иницијативе.

Перлез - Парохијски дом
Перлез - Парохијски дом

Како каже Зоран Стојачић, председник удружења „Баштинар“, дошао је тренутак да се врати „дуг“ своме месту порекла, или боље рећи - млин постаје платформа за разговоре о онима који су овде потекли и парче Перлеза однели у свет где се њихово име с поштовањем изговара.

Перлез - сеоска кафана
Перлез - сеоска кафана

О путу од села које има свој спецификум до места које је културна станица новог доба у емисији говоре: Рифат Куленови, археолог, Слободан Бубњевић, физичар и књижевник, Бојан Којичић, историчар уметности, Ана Радованац Живков, историчарка уметности, Петар Жебељан, новинар, Миодраг Табачки, сценограф, Наталија Лудошки, професорка књижевности, Предраг Бамбић, директор фотографије.

Перлез - школа
Перлез - школа

У емисији су и кратке приче о талентованим људима који су на различите начине били везани за мултикултурални Перлез. Ту је и прича о Исидори Жебељан, Богумилу Карлаварису и његовој сестри Павици Карлаварис Мразовић, Миодрагу Табачком, Урошу Предићу, Алберту Мајеру, као и аутентична прича о ваљним столицама пристиглим давно из Немачке, које су данас део изложбе Музеја науке и технике у самом млину.

Перлез стари суд и општина 1960.
Перлез стари суд и општина 1960.

Млин је тако постао сценографија за нове догађаје, место сећања на све који су овде поникли или им је Перлез био инспирација. Место на коме се снимају филмови, у коме Ноћ музеја прича своје приче, а кофери пуни сећања полако отварају преграде и инспиришу савремене баштинаре-витезове.

Перлез - пијаца
Перлез - пијаца

Аутор емисије: Радица Смиљковић

Зоран Стојачић, оснивач Удружења Баштинар, на снимању
Зоран Стојачић, оснивач Удружења Баштинар, на снимању

Сниматељи: Драган Живковић, Вук Ћетковић, Александар Беатовић

Монтажа: Милан Крстески

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом