среда, 26.11.2025, 23:30 -> 14:37
Око: Григорије Божовић, писац крвавог и ропског југа
"Дужност је целокупне читалачке публике да се најзад истински обавести о лепоти и слави и јаду свога крвавога и ропскога југа. И то на моћном и бистром врелу које му је својом књигом у досад непроходном кршу створио господин Григорије Божовић". Овако је пре једног века на писање косовског Андрића реаговао Станислав Винавер.
Григорије Божовић био је један од ретких писаца који је између два светска рата описивао пределе и живот Старе Србије. Простор од Старе Рашке, преко Косова и Метохије до Прилепа и Битоља у Македонији на ком се укршта више нација и вера које живе по својим, како је говорио Винавер, "тешким и тамним законима, а о коме наша културна па и шира јавност не може да зна ништa".
Божовић је рођен у селу Придворица, у Зубином Потоку, у породици свештеника, учитеља и нахијских кнезова. Одрастање у епском, десетерачком ибарском Колашину формирало је и Григоријеву књижевност.
Школу је учио у манастиру Дубоки Поток, одакле одлази у Призрен, где почиње да пише и објављује прве приче.
За Политику пише путописе из целе Старе Србије, али обилази Далмацију, Црну Гору, Босну.
Политички, Григорије Божовић никада није крио свој јак антикомунистички став. Тако ће дочекати почетак и крај Другог светског рата. У новембру 1944. га је ухапсила Озна као колаборационисту. Већ крајем децембра трочлано веће војног суда команде града Београда осудило га је на казну смрти стрељањем, губитак грађанске части за свагда и конфискацију имовине.
Тако је окончан живот косовског Андрића.
О књижевности и животу Григорија Божовића у емисији говоре: Драгиша Бојовић, професор Филозофског факултета у Нишу, Валентина Питулић, професорка Филозофског факултета у Приштини (са седиштем у Косовској Митровици), Живојин Ракочевић, новинар и књижевник, Андријана Живановић, директорка Дома културе "Стари Колашин" и Миломир Божовић, рођак Григорија Божовића.
Аутор: Ђорђе Славковић
Коментари