Родославци: Ту смо најсигурнији

И назив и датум српски и неалбански живаљ јасно упућују на почетак напада на Зочиште, Ораховац, Ретимље, Оптерушу и Велику Хочу 1998. године. На отмице, убиства, прогоне, пљачке...

Архимандрит Стефан, игуман манастира Зочиште

И да нема оваквих и сличних табли, подсећање не би било потребно – све ране, ни две и по деценије касније, још нису зацелиле, а и ожиљци боле.

Манастир Зочиште

Манастир Зочиште је нападнут 1999. године. Разорена је и опљачкана светиња, која је, како се сматра, три века старија од Дечана, а пронађени ранохришћански надгробни споменик, упућује на то да је ово место црквиште још од 4. века.

Мошти светитеља

Ту је и врело, вода лековита за очи, па је из давнина остао назив Зочиште.

Радост и мир упркос немирним временима

Али, ни векови, ни древност тог места нису сами собом потврда његове светости: знају то они који долазе на молитву, по утеху и последњу наду у исцељење. Сада, чак и они који су га некада минирали и рушили.

Опомене

И тако, призренски дани теку, смењују се генерације које одавде понесу посебно осећање и свест да се са места до којих је најтеже доћи, заправо виде најлепши видици…

Спомен и сећања

Град се мења, дошљаци више нису дошљаци, неки овдашњи одавно већ нису ту, остали су њихови трагови, пусти жалосни и нагорели.

Трагови трајања

А, ако се питате, како после свега, овде радост не јењава, како се у тамним ноћима страх разгони са прага, а када сунце провири кроз прозор, јутро дочекује са надом, овде ће вам се једноставно објаснити - где смо с богом, ту смо најсигурнији. У тајни тог загрљаја, крије се клица опстанка, живородна и снажна, каква је била као и свих минулих векова.

Ауторка Јелена Божовић

Уредница: Јелена Божовић

Сниматељ: Душко Пераћ

Монтажа: Горан Дамљановић