уторак, 20.05.2025, 22:00 -> 13:50
Хронологија једног бомбардовања
Трећи део документарног серијала ”Хронологија једног бомбардовања” бави се догађајима који су се одвијали крајем априла и почетком маја 1999. године. То је можда и период највећег страдања цивила током НАТО бомбардовања: погођен је аутобус док је прелазио мост у селу Лужани на Косову и Метохији, сви путници су страдали. Тада је гађан и аутобус на Савиним водама, контролном пункту између Црне Горе и Србије. Касетне бомбе тих дана бачене су и на центар Ниша.
НАТО је у том периоду инетензивирао нападе. Повећао је број авиона који учествују у нападима, проширио листу мета. У првој фази бомбардовања гађани су искључиво војни циљеви и објекти. Сада су на мети мостови, путеви, електроенергетска постројења. Почетком маја НАТО је први пут употребио графитне бомбе и привремено без струје оставио две трећине становништва тадашње Југославије.
Нови Сад је крајем априла остао и без последњег моста на Дунаву. Гађан је и Остружнички мост у Београду. Приликом бомбардовања моста у селу Мурино у Црној Гори страдало је и троје деце. До 26. априла на територији Србије уништено је 14 мостова.
Иако је НАТО на конференцијама за новинаре стално напомињао да се напади прецизно планирају како не би било цивилних жртава, број страдалих цивила се из дана у дан повећавао. Израз "колетерална штета" постао је свима добро познат као изговор за сваку цивилну жртву. А њих је почетком маја било све више. Тактика застрашивања становништва била је све присутнија.
Крајем априла гађан је и центар Београда. У улици Кнеза Милоша погођене су зграде Савезног МУП-а и Генералштаба. У истој ноћи бомбе су пале и на стамбени део Врачара. У Вардарској улици приликом бомбардовања погинула је једна особа.
Касетне бомбе у мају погађају и цивилне циљеве. Контролни пункт између Србије и Црне Горе гађан је касетним бомбама. Аутобус и аутомобили који су били заустављени на контролном пункту Савине воде гађани су касетним бомбама: 20 особа је тада убијено, многи су од последица бомбардовања остали инвалиди.
Неколико дана касније, 7 маја, у подне, касетне бомбе падају и на центар Ниша, у непосредној близини пијаце и болнице. Страдало је тада 15 цивила. НАТО је тада тврдио да је пилот промашио мету, да је циљ био војни аеродром у Нишу. Каснија сведочења америчког пилота Ф 15 који је учествовао у бомбардовању Југославије, бацају сасвим ново светло на овај немио догађај. Наиме, пилот Мајкл Пиетрука тврди да је амерички генерал Мајкл Шорт, главнокомандујући ваздушних снага операције Савезничка сила, потписао наређење да се касетним бомбама гађа цивилно место у Србији.
То су само неке од прича којима се бави трећа епизода документарног серијала ”Хронологија једног бомбардовања”. Аутор серијала је Слађана Зарић. Новинари Весна Илић и Милена Милетић, директори фотографије Сима Димитрић и Никола Ђуровић, монтажери Марко Вујовић и Бранислав Поповић, графички дизајнер Небојша Тесла, потпродукција слике Никола Станкић, композитор Владимир Тошић, дизајнер звука Бојан Манговић, продуцент Љиљана Раковић. Филм је урађен у продукцији РТС-а.
Цео серијал ”Хронологија једног бомбардовања” моћи ћете, након емитовања, да погледате на званичном youtubeканалу РТС-a "Мерила времена" где се иначе налазе филмови аутора Слађане Зарић.
Коментари