Србија на вези

Управо се ових дана пред судом јавности појавило репрезентативно двојезично издање, на српском и енглеском језику, научне студије „Слике монахиње Марије: Свети новомоченици јасеновачки у светлости Васкрсења“, у издању Музеја жртава геноцида у Београду, а под ауторством Јелене Ердељан, књиге која на један нов и оригиналан начин описује и сведочи о патњама и стадању заточеника, пре свега Срба, Јевреја и Рома, у једном од највећих логора смрти у Европи поробљеној од нацистичке Немачке у време Другог светског рата.

То је свакако и повод да је гошћа у студију управо ауторка поменуте монографије “Слике монахиње Марије – Свети новомученици јасеновачки у светлости Васкрсења“ професор др Јелена Ердељан, позната историчарка уметности и редовна професорка Филозофског факултета Универзитета у Београду, која ће осим представљања садржаја књиге и њеног значаја, упознати нас и са самом монахињом Маријом, ко је та жена, како је стварала и у којим условима, какав је њен монашки живот, који јој је био мотив да на овај свој посебан начин представи то јасеновачко место страдања и патње, али и сећања.

О страдањима Срба у логору Јасеновац али и уопште о њиховом страдању у време Другог светског рата на подручју целе усташке тзв. Независне Државе Хрватске годинама се, а могло би се рећи и деценијама, бавио и још увек бави историчар академик Василије Крестић. У разговору са новинаром Владаном Ракићем академик Крестић појашњава и  који су све идеолошки и политички узроци и последице јасеновачког усташког геноцида, који још увек тема спорења између Срба и Хрвата.

Из емисије издвајамо још две приче а обе су нам послале колеге из јавног сервиса Републике Српске. Прва прича се односи на тежак живот Срба повратника у федералном делу БиХ, пре свега на подручју Кантона 10, где су Срби ускраћени од кантоналних и федералних власти у помоћи за обнову својих имања као и инфраструктуре. Друга прича долази са самог југа Републике Српске, у близини Требиња, али која даје један позитиван пример да се људи враћају из градова у опустела села, улажу у њихову обнову и тако показују које су преднсти живота у тим малим местима.

Песмом „Под златним сунцем Србије“, коју је написала и извела недавно преминула српска уметница, једна од највећих и најпознатијих  музичких звезда са подручја бивше СФРЈ -Слађана Милошевић, подсетићемо се на ширину и снагу њеног уметничког опуса.

Уредник Нада Вукелић

Тредитељ Ернестина Глигоријевић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво