Упорно дозивање анђела - Кад је био само Бора

Гледаоци Сателитског програма уживаће у јединственом документарном филму који потписују редитељ и сценариста Слободан Симојловић и уредница Ана Павловић.

"Покушај да се током четрдесет година прати историја јавног живота једне личности до сада је јединствен у историји српског документарног филма. Свесно или не, Бора Ђорђевић је за време своје дугогодишње каријере у архивама РТС-а оставио тренутке који се могу повезати у целину. Сличан јунаку филма 'Труманов шоу', постао је креатор и учесник перформанса који је започео још 1972. године на једном снимању у Атељеу 212 и траје до данашњих дана", каже Слободан Симојловић, сценариста и редитељ.

Уредница филма Ана Павловић каже да су јој, као припадници генерације шездесетих, прва сећања на Бору била: леп, културан, „дете цвећа" из „Сунцокрета", обично с неким жутим детаљем у гардероби.

"Тај његов аранжмански третман српских традиционала вероватно сам прихватила више дечје интуитивно, него што сам имала свест о показивању 'озбиљних ауторских синдрома'. И нисам га анатемисала када је почео, и наставио, са страначким експонажама, јер сам дубоко осетила његову исконску веру да је то једини начин да очајнички крикне против неистине и неправде", истиче Павловићева.

Ако би и носталгијом можда могло бити образложено лепо и топло мишљење чланова његових бендова, од чачанских „Хермелина" из ране младости, преко петогимназијског „Заједно", затим „Сунцокрета", до култне „Чорбе", тај критеријум никако не би важио за Корнелија Ковача, Горана Бреговића, Арсена Дедића, Џона Мекоја, затим Пецу Поповића, Емира Кустурицу, Матију Бећковића, Војислава Коштуницу, Ратка Адамовића или Адама Пуслојића. Иако је уочљиво наглашено да набројанима није потребно навођење занимања, са подједнаким уважавањем, своје место у филмској причи добили су и Маја Јовановић, вереница којој су многи стихови посвећени, менаџери Гане Пецикоза и Сречо Липовец, као и ортаци из кафане „Код Грка" - Злаја и Лија. Једини проблем се тицао драматуршке равнотеже, јер и поред све добре воље није било могуће доћи до неке негативне изјаве.

Будући да живот и дело Борисава Ђорђевића завређују много више од њиховог пуког хронолошког набрајања, успостављен је поступак паралелних сличица утицаја музике „Рибље чорбе" на одрастање сценаристе и редитеља Слободана Симојловића, дружења његових родитеља са брачним паром Ђорђевић, и перцепције његових синова исте те музике. Тако се овај серијал, у постпродукцијском слагању фотографске, новинске и видео архиве са успоменама учесника и инсертима бројних спотова и концертних снимака, претворио у емотивну екранизовану биографију. А тај емотивни однос аутори деле са, ево већ бар трећом генерацијом неких нових дечака и девојчица којих је на „Чорбиним" концертима највише, и који занесено „терцирају" стихове настале деценијама пре њиховог рођења.

Уредник: Ана Павловић

Сценариста и редитељ: Слободан Симојловић

Директор фотографије: Миле Илић

Монтажер: Ненад Џодић

Дизајнер звука: Александар Зоричић