Сведоци векова: Сликарство манастира Сопоћана

Фреске у Сопоћанима су историчари уметности високо оценили и према неким мишљењима сопоћанско сликарство је међу најлепшим и најдрагоценијим галеријама слика тринаестог века у Европи.

Краљ Урош, иако је водио неколико ратова, успео да оживи трговину, занатство, рударство. У његово доба кован је први сребрни динар. Урош је био образован човек. Супруга му је Јелена, Анжујка. Сопоћани су једно од достигнућа Урошева времена и речито казују о високим вредностима сликарства, архитектуре, градитељства. Средином тринаестог века у Србији су сликали најбољи уметници, а вештину сликања савладали су угледајући се на најуспешније узоре - мишљење је истакнутог историчара уметности. То стваралаштво је у самом врху Европе. У Милешеви, на пример, Пећи, Морачи и у Сопоћанима.

Има мишљења ду су сопоћанске фреске завршене 1263. године, или нешто после тога. Овај манастир је имао двоструку намену - био је маузолеј, а предвиђено је да постане и саборни храм. Саграђен је на извору Рашке, у средишту српске средњовековне државе у области Раса. Задужбина краља Уроша Првог изборила је значајно место и више нема ниједне озбиљне књиге о средњовековној византијској и европској уметости а да у њој Сопоћани нису достојно заступљени - записао је академик Војислав Ђурић.

Уредик и сценарист Петар Савковић, редитељи Стеван Станић и Радослав Московлић, сниматељи Зоран Сиђелић и Миленко Јовановић, продуцент Ћетко Пељевић, монтажер Марија Богичевић.