Моја лепа Србија

Преко равног Звижда, прате и реку Млаву узводно, наилази се на најтајанственији предео
Србије - Хомоље.

На самом уласку у клисуру Млаве, уздиже се велелепна Горњачка клисура која у својим недрима крије средњевековни Манастир Горњак. Слутећи невољу Кнез Лазар је дао да се сагради манастир управо као уточиште за своју породицу пред бој на Косову пољу.

Даље нас пут води у малу рударску варошицу Крепољин. Да ли је рударски хлеб, хлеб са седам кора сазнаћете на 340 метара у утроби земље, у јами мрког угља Рудника Јасеновац.

Природа је Жагубичку општину несебично даривала. Многобројни извори бистре и чисте планинске воде, врело Млаве природно станиште пастрмке поточарке, феномен Потајница за коју је везана и легенда о Моћном Стојану господару воде.

Прераст самар или камени мост од којег се губи дах и златом посута река Осаница.

Надалеко чувен Хомољски мед који је најзад заштићен као бренд Хомоља, овчји сир са бачија Бељанице и качамак на лопару, дела су једноставних људи, пастира и уметника.

Историја Жагубичког краја нас враћа у Античко доба, а ток реке Млаве био је и траса Римског пута Виа Милитарис. Бројне тврђаве мотриље надвијале су се над Млавом вековима како би осигурале сигуран пут војскама освајача и браниоца.

За одметнике бољег места у Србији нема, тако је највећи и најтраженији Хајдук Краљевине Југославије Иван Бабејић на Хомољу хајдуковао две деценије вешто користећи природу као свог највернијег Јатака.

По запису Диадора из Сицилије, Јасон и древни Аргонаути су у потрази за златним руном забасали баш у ове крајеве и украли га змају. Змај и даље ту негде спава, кажу легенде. Сусрет са њим смо некако избегли.

Али је сусрет са осталим чудесима Жагубичке општине, као и њеним љубазним житељима, био неизбежан.

Зато гледаоче намерниче, драге воље водимо те у Хомоље.