Ђорђе Вајферт

Живот Ђорђа Вајферта је био изузетно богат и садржајан, а његово дело разноврсно и за младу српску државу веома значајно. Пошто је 1872. године примио српско поданство, Ђорђе је у Београду основао прву парну пивару на Балкану.

Богатство које је тим путем стекао, улагао је у развој српског рударства и енергетике. Зато важи за пионира српског рударства, енергетике и индустријализације Србије. Рудник угља у Костолцу и Борски рудници, као и многобројна друга налазишта руда широм Србије су његово дело.

Упоредо са истраживањима рудног богаства Србије, Ђорђе Вајферт је оснивач или један од покретача оснивања низа најзначајнијих српских институција : Привредне коморе, Народне банке, разних удружења, добротворних институција ...

Био је чувени гувернер Народне банке који је у најтежим временима успевао да сачува вредност динара и да увелико поспеши привредни раст Србије. Народ га је волео јер је био велики добротвор, филантроп и хуманиста чији је животни мото био :"Треба давати да би се опет стекло".

Кроз детаљнији приказ живота и рада Ђорђа Вајферта, аутор филма приказује и друштвену климу тог времена, дух и етику српског друштва које је стасавало и градило се у амбијенту ратова, преврата, атентата ... На тај начин се гледаоцима отварају многобројне аналогије и асоцијације на данашње стање у Србији.

У филму о Ђорђу Вајферту, између осталих говоре: гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић, професор др Ђорђе Станић, професор др Љубодраг Димић, директор РТБ Бор Благоје Спасковски.

Филм је реализовала Визура продуцтион у копродукцији са Фондом Ђорђе Вајферт и Радио-телевизијом Србије, а на основу средстава добијених од Министарства културе Републике Србије и Филмског центра Србије на конкурсу за производњу документарних филмова за 2010. годину.

Сценариста и редитељ филма је Светислав Бата Прелић, познат по филмовима : Шећерне водица, Полтрон, Биро за изгубљене ствари ...

Младог Ђорђа Вајферта глуми Андреј Шепетковски.