уторак, 10.06.2025, 23:00 -> 13:10
Декодирање науке: Анксиозни поремећаји
Савремени начин живота са собом носи ужурбаност, бригу и стрес. Премало је времена за разбибригу и опуштање. Услед тога у нашем организму долази до неравнотеже, која се најчешће прво јавља као блажи психички поремећај, а касније у зависности од дужине и интензитета дисбаланса, као тежи психички, али и соматски поремећај. Они могу озбиљно нарушити живот особе, а често остају недовољно препознати и лечени.
Анксиозни поремећаји су другачији од нормалне забринутости и анксиозности. Они су група сметњи, које вас онемогућавају да се борите са животним, свакодневним тешкоћама и проблемима, а могу се развити у озбиљне здравствене проблеме. Анксиозни поремећаји могу довести до тога да људи покушају да избегну ситуације, које изазивају или погоршавају њихове симптоме. То може утицати на учинак на послу, школски рад и личне односе, с обзиром да се манифестује избегавањем разних социјалних дружења, путовања до свакодневних ситуација и животних потреба. Оно шро сада спада према старој и новој класификацији у анксиозне поремећаје су фобије, панични поремећај и генерализовани анксиозни поремећај који се дефинише хроничном бригом.
Анксиозни поремећаји су ометајући за особу и онемогућавају јој да нормално функционише у својој средини и обавља свакодневне обавезе. Оно што је важно, јесте да се уз одговарајући третман ови поремећаји могу превазићи, а као и за све врсте проблема важно је да особа што пре идентификује, шта јој се дешава и активира се како би решила проблем. О анксиозним поремећајима у емисији нам говори др Сања Марјановић, психолог.
Уредница емисије: Александра Даничић
Новинарка: Драгана Даничић
Коментари