недеља, 09. јун 2024, 23:30
Великани: Милош Црњански
Почетком Првог светског рата мобилисан је у аустријску војску и послат на галицијски фронт да јуриша на Русе. Већи део времена проводи у самоћи ратне болнице. И пише: "Фронт, болнице, па опет фронт, и љубави, свуда љубави, за хлеб и шећер, све мокро, све киша и блато, магле умирања".
Кад је рат окончан, дискретно су му ставили до знања да ће, као десничар и противник Тита и комунистичке идеологије, ако се врати, сигурно неколико година бити на робији. Црњански узвраћа да је "завичај оно што човек изабере да му буде завичај" и остаје у Лондону, граду коме посвећује следећи роман. Кад су попустиле стаљинистичке стеге, враћа се у свој град и посвећује му "Ламент над Београдом". На последњи починак испраћен је стихом: "Не бојим се смрти, толико пута сам умирао. Моја прва смрт била је моје рођење"…
Коментари