РТС Наука: Програмска шема - уторак, 24. феб 2026
Како се калио човек: Никола Ракочевић (R)
Њега обично описују као младог и талентованог глумца. Али, иако Никола Ракочевић припада млађој генерацији наших драмских уметника, и захваљујући младоликом лицу још може да игра тинејџере, бројност и разноврсност улога које има иза себе говоре да је реч о итекако зрелом и оствареном уметнику.
Читање дозвољено: Библиотека, 1. еп. (R)
Замислите будућност без културе и уметности! Свет без књижевности! У таквој будућности, у Заводу за изумрлу културу, храбра и упорна шефица Вишња, уз помоћ свог симпатичног асистента хуманоида, поново открива – шта је то библиотека!
Антички свет корени нашег образовања, 2. еп. (R)
Како је изгледала школа у доба када учитељ често није био слободан човек, али је морао имати знање? Какав су траг оставили антички Римљани за наше доба? Да ли су тадашњи педагози знали оно што ми још увек учимо?
Како се калио човек: Ивана Максимовић
Олимпијска шампионка у стрељаштву Ивана Максимовић повериће гледаоцима серије ‘'Како се калио човек'' догађаје који су кројили њену каријеру и одрастање.
Читање дозвољено: Античка трагедија, 2 еп.
У неколико епизода серије "Читање-дозвољено" приказаће се однос млади-читање кроз неколико подтема: колико се данас уопште чита међу тинејџерском популацијом, да ли се поклањају књиге, са којим би књижевним јунаком могли да се поистоветите, зашто су популарни антијунаци, затим – како изгледа уобичајено тумачење књига предвиђених лектиром, шта би променили у самом програму, а онда и у приступу тумачењу, итд. Биће посебно речи о новим и "новим" књижевним жанровима, епској фантастици, литератури о јунацима-вампирима, итд.
Тајне људског тела: Нервни систем
Да ли се мозак одмара? Да ли је мозак метеоропата или да ли је мозак контролни центар нашег тела? Како су кости представљале статусни симбол и идеал лепоте; Да ли племићи стварно имају плаву крв? Шта је порфирија? Зашто мириси буде успомене? или Како наше жлезде шаљу сигнале телу да се бори или да бежи...
До детаља: Радивоје Раша Андрић (R)
Повод за разговор са редитељем Радивојем Рашом Андрићем је његов актуелни филм ,,Муње: Опет!”
Хајдучија у Србији и Југославији: Горски цареви, 1. еп. (R)
Шта се десило са хајдуцима а посебно са хајдучијом после одласка Турака из ових крајева? - не пише ни у једном историјском уџбенику и било би занимљиво чути професоре историје на ту тему...
Транзионик, 68. епизода (R)
Желите ли да постанете финансијски самостални? Погледаје Транзионик, серијал РТС, посвећен пословном образовању и саморазвоју. Научите како да пређете пут од идеје до предузећа, како се оснива фирма. Сазнајте које су законитости пословања. Овладајте вештинама комуникације и презентације. Како унапредити себе и постати успешан.
Преваспитани: Стефан Тићми 3 (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Трибина младих - 50 година касније: Успех и конфронтација, 6. еп. (R)
Документарна серија од десет епизода о новосадским неоавангардним уметницима с Трибине младих у Новом Саду.
Пантеон Матице српске: Летопис, 1. еп. (R)
На састанку који је одржан 4. фебруара 1826. по старом календару или 16. фебруара по новом, основана је у Пешти Матица српска, најстарија културна установа нашег народа.
Временска капсула: Маглич (R)
Тврђава Маглич је удаљена 20 км од Краљева. Смештена је на високој стени над којом су се надвили обронци планине Столови. Једном страном је окренута Копаонику, а другом Голији. Са тврђаве која се као светионик издиже изнад клисуре, пружа се најлепши поглед на реку Ибар која у подножју гради стрму и живописну клисуру коју народ овог краја зове Долина краљева, Долина векова или Долина јоргована. Кроз клисуру води пут ка Старој Рашкој и немањићким задужбинама, до: Студенице, Градца, Ђурђевих ступова, Старог Раса, Сопоћана и Јелеча, пут којим вековима пролазе каравани повезујући долину Мораве са Косовом.
Добро је, добро је знати: 90 година КБЦ Звездара (R)
Свечана прослава 90 година постојања Клиничко-болничког центра "Звездара" одржана је у присуству бројних званица. Поштовање традиције и учитеља представља темељ сваког стабилног друштва и зато у овој емисији честитамо јубилеј и разговарамо о прошлости али и будућности и интересује нас како се наука примењује под њиховим кровом.
Племените Српкиње које су ушле у историју - Кантакузина Бранковић: Живот удовице на западу, 3. еп. (R)
Београд се налази у Варму, код Удина, у Италији. Ту је грофица Катарина Цељска купила замак за свог брата Стефана Бранковића слепог.
Привредна историја Србије: Радионица у Доњој тврђави, 1. еп. (R)
Епизода "Радионица у доњој тврђави", истражује заборављене околности настанка Арсенала, ливнице за топове на Калемегдану и животни пут Томе Милиновића Морињанина који је од 1807. до 1813. био управник Арсенала.
Наука 2024: Биљка као зачин (R)
Од велике зачинске грознице, до тренутка када су нестали са блиставе позорнице моћи, зачини су својим заносним аромама проткали једну од најузбудљивијих прича људске цивилизације.
Како се калио човек: Ивана Максимовић (R)
Олимпијска шампионка у стрељаштву Ивана Максимовић повериће гледаоцима серије ‘'Како се калио човек'' догађаје који су кројили њену каријеру и одрастање.
Читање дозвољено: Античка трагедија, 2 еп. (R)
У неколико епизода серије "Читање-дозвољено" приказаће се однос млади-читање кроз неколико подтема: колико се данас уопште чита међу тинејџерском популацијом, да ли се поклањају књиге, са којим би књижевним јунаком могли да се поистоветите, зашто су популарни антијунаци, затим – како изгледа уобичајено тумачење књига предвиђених лектиром, шта би променили у самом програму, а онда и у приступу тумачењу, итд. Биће посебно речи о новим и "новим" књижевним жанровима, епској фантастици, литератури о јунацима-вампирима, итд.
Тајне људског тела: Нервни систем (R)
Да ли се мозак одмара? Да ли је мозак метеоропата или да ли је мозак контролни центар нашег тела? Како су кости представљале статусни симбол и идеал лепоте; Да ли племићи стварно имају плаву крв? Шта је порфирија? Зашто мириси буде успомене? или Како наше жлезде шаљу сигнале телу да се бори или да бежи...
До детаља: Јелена Аранђеловић
Повод за разговор са ликовном уметницом Јеленом Аранђеловић јесте изложба цртежа ,,Већ невиђено” у Галерији Степениште у Београду.
Хајдучија у Србији и Југославији: Хајдучки процес, 2. еп.
Обрађивање, ако не највећег оно сигурно монстр-судског процеса, који нам се у историји десио (мада ја мислим да је у нашој судској пракси највећи) у Чачку 1897. године на суђењу хајдуцима тога краја, је за екипу Документарне редакције био само почетак слагања делова слагалице која се отварала пред нама све јасније и изазовније до последње приче коју смо реконструисали али... ипак за крај оставили могућност за њено употпуњавање и после нас.
Транзионик, 69. епизода
Желите ли да постанете финансијски самостални? Погледаје Транзионик, серијал РТС, посвећен пословном образовању и саморазвоју. Научите како да пређете пут од идеје до предузећа, како се оснива фирма. Сазнајте које су законитости пословања. Овладајте вештинама комуникације и презентације. Како унапредити себе и постати успешан.
Преваспитани: Бранимир Несторовић
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Студио знања: Ментално здравље
Ове недеље у Студију знања улазимо у простор у којем се преплићу искуства младих, изазови одраслих и неизговорене бриге које сви носимо.
Привредна историја Србије: Записи барона Хердера, 2. еп.
У време турских освајања, рударство у Србији је потпуно замрло. Постоје записи да су се Срби сетили својих старих рудника већ у Карађорђевој буни, али обнову рударства покренуће кнез Милош Обреновић после Хатишерифа 1833.
Наука 2024: Биљка као лек
Употреба ароматичног и лековитог биља у сврху лечења стара је колико и човечанство. Многе народне традиције познавале су магијска и медицинска својства биљних врста. Лекови биљног порекла који су били познати међу древним цивилизацијама – потврђени су и у савременој науци.
До детаља: Јелена Аранђеловић (R)
Повод за разговор са ликовном уметницом Јеленом Аранђеловић јесте изложба цртежа ,,Већ невиђено” у Галерији Степениште у Београду.
Хајдучија у Србији и Југославији: Хајдучки процес, 2. еп. (R)
Обрађивање, ако не највећег оно сигурно монстр-судског процеса, који нам се у историји десио (мада ја мислим да је у нашој судској пракси највећи) у Чачку 1897. године на суђењу хајдуцима тога краја, је за екипу Документарне редакције био само почетак слагања делова слагалице која се отварала пред нама све јасније и изазовније до последње приче коју смо реконструисали али... ипак за крај оставили могућност за њено употпуњавање и после нас.
Транзионик, 69. епизода (R)
Желите ли да постанете финансијски самостални? Погледаје Транзионик, серијал РТС, посвећен пословном образовању и саморазвоју. Научите како да пређете пут од идеје до предузећа, како се оснива фирма. Сазнајте које су законитости пословања. Овладајте вештинама комуникације и презентације. Како унапредити себе и постати успешан.
Преваспитани: Бранимир Несторовић (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Студио знања: Ментално здравље (R)
Ове недеље у Студију знања улазимо у простор у којем се преплићу искуства младих, изазови одраслих и неизговорене бриге које сви носимо.
Привредна историја Србије: Записи барона Хердера, 2. еп. (R)
У време турских освајања, рударство у Србији је потпуно замрло. Постоје записи да су се Срби сетили својих старих рудника већ у Карађорђевој буни, али обнову рударства покренуће кнез Милош Обреновић после Хатишерифа 1833.
Наука 2024: Биљка као лек (R)
Употреба ароматичног и лековитог биља у сврху лечења стара је колико и човечанство. Многе народне традиције познавале су магијска и медицинска својства биљних врста. Лекови биљног порекла који су били познати међу древним цивилизацијама – потврђени су и у савременој науци.
Коментари