РТС Наука: Програмска шема - петак, 17. апр 2026
Проветравање, 17. еп. (R)
Веслање је спорт у ком се највише времена проводи на води. Захтева добру кондицију и способност да се издрже велики напори. Због тога постоји предрасуда да је то спорт за дечаке. Међутим, све више успешних веслачица побија ту заблуду. У емисији Проветравање о веслању као спорту и о својим успесима говориће Анђела Милатовић и Јелена Триван, младе веслачице и ученице Осме београдске гимназије.
Енциклопедија за радознале: Турска воденица и друге приче (R)
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Приче о великим математичарима: Николај Иванович Лобачевски (R)
За живота, Лобачевски је, као и Коперник, био непознат и непризнат чак и у својој домовини.
Зоотека плус: Подолско говече, 8 еп. (R)
Свака емисија посвећена је једној животињској врсти и приказује читав еволуциони пут у развоју живих организама на Земљи.
Проветравање, 18. еп.
Жанр вестерна је, како то обично бива, настао у књижевности у 19. веку. Међутим, тек је на крилима кинематографије вестерн доживео свој прави сјај. О томе шта је све „било једном на Дивљем западу“ говориће се у прилогу који је припремио Матеја Максимовић.
Енциклопедија за радознале: Никета Ремизијански и друге приче
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Приче о великим математичарима: Андреј Николајевич Колмогоров
У теорији скупа, А. Н. Колмогоров поставио је темеље конструкције састава операција на скуповима, које је објавио у Математичкој збирци 1928. године. У теорији функција, утврђујући постојање различитог Фоуриеровог низа готово свуда, направио је Колмогоров низ, познат у целом свету.
Зоотека плус: Врабац
Свака емисија посвећена је једној животињској врсти и приказује читав еволуциони пут у развоју живих организама на Земљи.
Јестива историја: Сиреви (R)
Како је настао сир? Који сир највише волите? Знате ли од чега се праве меки сиреви? Зашто се сир не сме избацити из исхране? Сиреви – безброј задовољстава.
Возом по зеленој Европи: Есен (R)
Рударски комплекс Цолферајн, који је под заштитом UNESCO-а, заштитни је знак немачког града Есена који се од прљавог индустријског града трансформисао у један од најзеленијих у Европи.
Архитектура данас: Мапирање идентитета (R)
Пишући о урбанистичким променама на почетку двадесетог века у Берлину, Зигфрид Крауцер, у тексту Улице без сећања, говори о скоро помахниталој потреби за новим, која полако али сигурно брише све трагове прошлог.
Преваспитани: Слободан Стојићевић 2 (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Декодирање науке: Управљање емоцијама у стресним ситуацијама (R)
Начин на који се закључује о догађајима у окружењу или унутар личности, има значајан утицај, на то, како ће се неко осећати и на који начин ће поступити у одређеној ситуацији, јер мисли одређују понашање самим тиме и какав ће бити квалитет живота.
Наука 50: Сајбер рат (R)
Да ли је привидни или виртуелни свет постао савршено окружење за крађу новца, података, откривања пословних и приватних тајни? Да ли смо увек и о свему обавештени, али смо постали немоћни и рањиви пред могућностима електронике? Да ли притиском на дугме можемо решити или направити проблеме себи и другима. Чак и целом свету?
Наука привреди, 5. еп. (R)
Новосадски Институт за ратарство и повртарство један је од партнера на европском пројекту БЕЛИС из програма Хоризонт Европа.
Оригинал без адресе, 5. еп. (R)
У последњој епизоди серијала „Оригинал без адресе” фокус је на сивој економији као озбиљном друштвеном и економском проблему који може имати дугорочне последице по развој читаве земље.
РТС ЛАБ: Без имена (R)
Да ли сте знали да су у Београду, у овој деценији, забележена имена Опролећована и Киша? Да ли знате која су најчешћа имена у Србији? Откривамо све о именима – проучавамо њихово порекло, значење, распрострањеност и употребу. Гошћа РТС Лаба била је доц. др Јована Јовановић, лингвиста.
Разговори о технологији, 6. еп. (R)
Припреми се јер свет технологије никада није био узбудљивији! Документарни серијал „Разговори о технологији“ подстиче радозналост и открива каква ће нам бити блиска будућност.
Научни портал, 177. ем. (R)
Ако желите да чујете новости из света науке, разоткријете митове или истражите научну страну свакодневних појава, онда је време да заједно кренемо у "Научни портал".
Социјализам или капитализам: Раша Попов (R)
У серији Редакције документарног програма Социјализам или капитализам говори новинар и књижевник Раша Попов о црвеном фашизму, менаджерској револуцији у свету, Стаљину, Титу, Ђиласу, нашем односу према Русима после Другог светског рата, самоуправљању, принципу двоструке душе и принципу двоструке истине, Владимиру Дедијеру, Бизмарку, Троцком, Кнезу Милошу...
Проветравање, 18. еп. (R)
Жанр вестерна је, како то обично бива, настао у књижевности у 19. веку. Међутим, тек је на крилима кинематографије вестерн доживео свој прави сјај. О томе шта је све „било једном на Дивљем западу“ говориће се у прилогу који је припремио Матеја Максимовић.
Енциклопедија за радознале: Никета Ремизијански и друге приче (R)
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Приче о великим математичарима: Андреј Николајевич Колмогоров (R)
У теорији скупа, А. Н. Колмогоров поставио је темеље конструкције састава операција на скуповима, које је објавио у Математичкој збирци 1928. године. У теорији функција, утврђујући постојање различитог Фоуриеровог низа готово свуда, направио је Колмогоров низ, познат у целом свету.
Зоотека плус: Врабац (R)
Свака емисија посвећена је једној животињској врсти и приказује читав еволуциони пут у развоју живих организама на Земљи.
Јестива историја: Со
Како избећи несрећу када проспете со? Зашто хималајску со зову „бело злато“? Има ли кухињска со рок употребе? Која се количина соли сме дневно конзумирати? Како одредити тачку блаженства?
Возом по зеленој Европи: Најмеген
Најмеген, најстарији и један од најлепших градова у Холандији није само град са богатом историјом и културом. Он је познат као један од најзеленијих и еколошки најосвешћенијих градова Европе.
Архитектура данас: Драгиша Брашован
Један од најзначајнијих аутора српске међуратне архитектуре, рођен је у Вршцу 1887, а студије архитектуре завршио је на Техничком факултету у Будимпешти 1912. Био је дописни члан САНУ и члан британског Краљевског института за архитектуру.
Преваспитани: Бранко Росић
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Одгонетање тела: Без речи
И када не говоре- људи говоре. Гестови, мимика, покрети, тикови, додири, погледи-то је врло чест облик комуницирања. Треба га само растумачити.
Декодирање науке: Лица кризе
Током живота, између свих стабилних периода постоје турбулентне прелазне фазе, које захтевају од нас да будемо другачији. Свака од тих фаза и криза, уједно представља опасност да развијемо маладаптивне механизме и обрасце понашања, али је и шанса да растемо и да се развијамо.
Наука 50: Лозинка
Спартански војници су носили скитал, посебан штап са нарезима за одгонетање порука. Индуси су скривено писање унели у "Кама сутру". На чему се заснива савремена криптологија? Колико пута годишње се мора променити лозинка? Шта садржи "француски кључ"?
Култура Срба у Хрватској: Културно-историјско наслеђе у Загребу, II део
У другој епизоди посвећеној културно-историјском наслеђу Загреба, наратор и сценариста емисије Ђорђе Матић истражује утицај Срба из Загреба на развој хрватске театарске уметности, али и културе уопште.
Од вароши до метрополе: Урбанизација Београда
Београд је ризница бројних архитектонских знаменитости које су преживеле тешка времена и вишеструка разарања. Зависно од дела града, постоје различити архитектонски стилови. Промене које су се догодиле током 19. века на политичком, економском и друштвеном плану утицале су на то да Београд доживи потпуни преображај и од полуразрушене турске вароши прерасте у модеран европски град.
Пројекат сутрашњица, 317. емисија
Овај модерни научни магазин сачињен од научних, а истовремено животних прича са бројних меридијана, у свакој епизоди – са становишта научних ауторитета – потврђује нераскидиву везу између науке и човека данашњице. Представљањем данашњице пројектује се боља и успешнија сутрашњица, планира здравији и дужи људски век и чува природа као примарни услов опстанка.
Еду глобал, 291. еп.
Конференција COP 30 у Бразилу затворена је договором који је, иако историјски по обиму учесника, оставио горак укус због свог ограниченог домашаја. Више од 190 земаља сагласило се тек око добровољног покретања разговора о смањењу употребе фосилних горива и повећању помоћи државама које највише трпе последице климатских промена. Док су речи охрабрења и обећања испуњавале завршне говоре, стварност на терену показује да време за одлучније кораке неумитно истиче.
"313": Константинова смрт и његови наследници, 9. еп.
Документарна серија 313. од 14 епизода прати историју хришћанства од његовог настанка у Јудеји, догађаје у време доношења Миланског едикта све до 9. века, када новонастањена словенска племена, у првом реду Срби и Хрвати у Илирику, почињу да прихватају хришћанство.
Јестива историја: Со (R)
Како избећи несрећу када проспете со? Зашто хималајску со зову „бело злато“? Има ли кухињска со рок употребе? Која се количина соли сме дневно конзумирати? Како одредити тачку блаженства?
Возом по зеленој Европи: Најмеген (R)
Најмеген, најстарији и један од најлепших градова у Холандији није само град са богатом историјом и културом. Он је познат као један од најзеленијих и еколошки најосвешћенијих градова Европе.
Архитектура данас: Драгиша Брашован (R)
Један од најзначајнијих аутора српске међуратне архитектуре, рођен је у Вршцу 1887, а студије архитектуре завршио је на Техничком факултету у Будимпешти 1912. Био је дописни члан САНУ и члан британског Краљевског института за архитектуру.
Преваспитани: Бранко Росић (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Одгонетање тела: Без речи (R)
И када не говоре- људи говоре. Гестови, мимика, покрети, тикови, додири, погледи-то је врло чест облик комуницирања. Треба га само растумачити.
Декодирање науке: Лица кризе (R)
Током живота, између свих стабилних периода постоје турбулентне прелазне фазе, које захтевају од нас да будемо другачији. Свака од тих фаза и криза, уједно представља опасност да развијемо маладаптивне механизме и обрасце понашања, али је и шанса да растемо и да се развијамо.
Наука 50: Лозинка (R)
Спартански војници су носили скитал, посебан штап са нарезима за одгонетање порука. Индуси су скривено писање унели у "Кама сутру". На чему се заснива савремена криптологија? Колико пута годишње се мора променити лозинка? Шта садржи "француски кључ"?
Култура Срба у Хрватској: Културно-историјско наслеђе у Загребу, II део (R)
У другој епизоди посвећеној културно-историјском наслеђу Загреба, наратор и сценариста емисије Ђорђе Матић истражује утицај Срба из Загреба на развој хрватске театарске уметности, али и културе уопште.
Од вароши до метрополе: Урбанизација Београда (R)
Београд је ризница бројних архитектонских знаменитости које су преживеле тешка времена и вишеструка разарања. Зависно од дела града, постоје различити архитектонски стилови. Промене које су се догодиле током 19. века на политичком, економском и друштвеном плану утицале су на то да Београд доживи потпуни преображај и од полуразрушене турске вароши прерасте у модеран европски град.
Пројекат сутрашњица, 317. емисија (R)
Овај модерни научни магазин сачињен од научних, а истовремено животних прича са бројних меридијана, у свакој епизоди – са становишта научних ауторитета – потврђује нераскидиву везу између науке и човека данашњице. Представљањем данашњице пројектује се боља и успешнија сутрашњица, планира здравији и дужи људски век и чува природа као примарни услов опстанка.
Еду глобал, 291. еп. (R)
Конференција COP 30 у Бразилу затворена је договором који је, иако историјски по обиму учесника, оставио горак укус због свог ограниченог домашаја. Више од 190 земаља сагласило се тек око добровољног покретања разговора о смањењу употребе фосилних горива и повећању помоћи државама које највише трпе последице климатских промена. Док су речи охрабрења и обећања испуњавале завршне говоре, стварност на терену показује да време за одлучније кораке неумитно истиче.
"313": Константинова смрт и његови наследници, 9. еп. (R)
Документарна серија 313. од 14 епизода прати историју хришћанства од његовог настанка у Јудеји, догађаје у време доношења Миланског едикта све до 9. века, када новонастањена словенска племена, у првом реду Срби и Хрвати у Илирику, почињу да прихватају хришћанство.
Коментари