РТС Наука: Програмска шема - петак, 01. мај 2026
Проветравање 27. еп. (R)
Већина средњошколаца хвата се за главу када на часу књижевности дође на ред поезија. Али не и ученици IV београдске гимназије. Они су решили да разговарају са песницима и питају их све што им није јасно. Овај пут су разговарали са Бранком Миљковићем.
Енциклопедија за радознале: Музеј камена и друге приче (R)
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Змајева библиотека, 8. еп. (R)
Библиотекар Боле Стошић и деца Јелена Николић и Александар Радојчић упознаће нас са тим како се књига дарује, како је чувати, како су настале библиотеке и са многим другим стварима које су везане како за књиге, тако и за читање.
И без муке има науке: Цунами (R)
Серија је магазинског типа и састављена је из више рубрика. Свака рубрика је намењена једној научној области: математици, физици, биологији, астрономији и геологији.
Проветравање, 28. еп.
У 28. емисији „Проветравање“, кроз већ препознатљиве рубрике, доносимо вам нове приче из живота средњошколаца.
Енциклопедија за радознале: Шалитрена пећина и друге приче
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Змајева библиотека: Приручна литература, 9. еп.
Библиотекар Боле Стошић и деца Јелена Николић и Александар Радојчић упознаће нас са тим како се књига дарује, како је чувати, како су настале библиотеке и са многим другим стварима које су везане како за књиге, тако и за читање.
И без муке има науке: Боје
Серија је магазинског типа и састављена је од више рубрика. Свака рубрика је намењена једној научној области: математици, физици, биологији, астрономији и геологији. Серија је играно-документарнa. Кроз причу нас води дечак Миша.
Фантастична планета: Криминал, 9. еп. (R)
Владимир Банић са Фантастичном планетом у деветој епизоди путује у Италију, Бразил и Велику Британију како би сазнао како се у овим културама носе са различитим облицима криминала.
Архитектура данас: Брутализам (R)
Београдски брутализам је једна од могућих дефиниција архитектуре која је доминирала 70-их и 80-их година 20. века у Београду, поред социјалистичке модерне или интернационалног стила, и која је функционисала као отворен систем облика и значења.
Преваспитани: Мухарем Баздуљ (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Очима природе: Игра светла и таме (R)
Природа источне Србије богата је водопадима, пећинама, занимљивим људима и обичајима. Пећине су свет у коме су наши преци нашли прво уточиште, осликали прву слику... и сигурно је занимљиво како то природа ствара неке чудне облике који нас подсете на сферу фантастике.
Теслин народ, 2. ем. (R)
Алекс Мачески је пензионисани издавач, председник и главни извршни директор "Плејн дилера", (The Plain Dealer) главног листа Кливленда и највећих новина у Охају; предузетник, добротвор, музичар, угледни члан српске заједнице у САД, оснивач и патрон Српске културне баште (Serbian Cultural Garden) у Кливленду, која је инспирисана матицом и њеном културом, а у којој се данас налази икона Светог Саве и девет бисти српских великана. Члан је Саветодавног одбора Федерације Кливлендских културних башти и доживотни члан Српског народног савеза из Питсбурга и почасни конзул Републике Србије у Охају.
Наука 50: Чип (R)
Зашто чип не може да се смести у протон или неутрон, саставне делиће атома? Колико се годишње произведе чипова у свету? Шта су то катоми, микроскопски рачунарски чипови? Зашто се чип имплементира у мозак или тело човека? Може ли се створити силицијумска свест, вештачки мозак на чипу?
Наука привреди, 7. еп. (R)
Велики европски пројекат Restore4Life посвећен је обнови влажних станишта у сливу Дунава, јер она смањују ризик од суша и поплава, чувају биодиверзитет, смањују емисије штетних гасова, пречишћавају воду и ваздух.
Одгонетање тела: Мода (R)
Одгонетање тела: Мода Мода је, као уметничка дисциплина, поставила постулате естетике, који наше тело чине привлачнијим и функционалнијим.
РТС ЛАБ: Идеје (R)
Комунизам, капитализам, конзервативизам... Донекле подсећа на мени у ресторану када не знамо шта да изаберемо. Када бирамо друштвену једнакост, слободно тржиште или традиционалне вредности – бирамо идеологију.
Разговори о технологији, 8. еп. (R)
Припреми се јер свет технологије никада није био узбудљивији! Документарни серијал „Разговори о технологији“ подстиче радозналост и открива каква ће нам бити блиска будућност.
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Научни портал, 179. ем. (R)
Ако желите да чујете новости из света науке, разоткријете митове или истражите научну страну свакодневних појава, онда је време да заједно кренемо у "Научни портал".
Социјализам или капитализам: Загорка Голубовић (R)
Наша позната антрополошкиња и социолошкиња Загорка Голубовић говори о свом односу према властима за време социјализма у Југославији, познанству с Марком Никезићем, Кочом Поповићем, свом односу према Миловану Ђиласу, Добрици Ћосићу, супругу и политичару Бранку Пешићу.
Екологери: Аранђеловац, Јелена Обрадовић (R)
Ретки су људи који напусте велики град и одлуче да живе у мањој средини.
Проветравање, 28. еп. (R)
У 28. емисији „Проветравање“, кроз већ препознатљиве рубрике, доносимо вам нове приче из живота средњошколаца.
Енциклопедија за радознале: Шалитрена пећина и друге приче (R)
Емитовање серијала почело је у јесен 1996. године. Идеја за поднаслов, од посебне вредности и важности, је преузета од Завода за заштиту споменика културе који тако категоризује споменичко благо наше земље.
Змајева библиотека: Приручна литература, 9. еп. (R)
Библиотекар Боле Стошић и деца Јелена Николић и Александар Радојчић упознаће нас са тим како се књига дарује, како је чувати, како су настале библиотеке и са многим другим стварима које су везане како за књиге, тако и за читање.
И без муке има науке: Боје (R)
Серија је магазинског типа и састављена је од више рубрика. Свака рубрика је намењена једној научној области: математици, физици, биологији, астрономији и геологији. Серија је играно-документарнa. Кроз причу нас води дечак Миша.
Фантастична планета: Страст, 10. еп.
Фантастична планета истражује како људска страст обликује различите културе. Због тога, Владимир Банић путује прво у Турску где проводи дане са фудбалским навијачима, сазнајући о њиховој фанатичности и енергији коју су спремни да дају за вољени клуб.
Архитектура данас: Урбанизам-антиурбанизам
Први просторно-урбанистички план Београда, такозвани План вароши у шанцу, израдио је пре више од 150 година инжењер Емилијан Јосимовић. Израда плана руковођена је идејом тоталног преображаја старе вароши из оријенталног у модеран европски град.
Преваспитани: Мухарем Баздуљ 2
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Немањићи, рађање краљевине: Мирослављево јеванђеље, 2 еп.
У двору, у Стону, Немању муче ноћне море због брата Тихомира који је несрећно погинуо борећи се у византијској војсци против које је Немања ратовао. Властелини наговарају Немању да нападне византијску војску.
Култура Срба у Хрватској: Дубровник, културно-историјско наслеђе
Емисија Дубровник, културно-историјско наслеђе посвећена је истраживању развоја православне црквене заједнице у граду чија лепота и богата историја не оставља равнодушним ни једног посетиоца.
Од вароши до метрополе: Никола Добровић
Београд је ризница бројних архитектонских знаменитости које су преживеле тешка времена и вишеструка разарања. Зависно од дела града, постоје различити архитектонски стилови. Промене које су се догодиле током 19. века на политичком, економском и друштвеном плану утицале су на то да Београд доживи потпуни преображај и од полуразрушене турске вароши прерасте у модеран европски град.
Суперхероји медијске писмености: Деца не могу бити сама испред екрана
Робот Раденко је дете предшколског узраста. Његови родитељи су на привременом раду у Галаксији Врбов прут. Оставили су га на чување најближим рођацима, Јовани и Јовану који не одвајају поглед од мобилног телефона. Раденко је потпуно препуштен дигиталним уређајима и утицају непримерених медијских садржаја. Када Раденко престане да говори, да једе, да се купа, Јована и Јован траже помоћ од васпитачице Милеве.
Пројекат сутрашњица, 319. емисија
Овај модерни научни магазин сачињен од научних, а истовремено животних прича са бројних меридијана, у свакој епизоди – са становишта научних ауторитета – потврђује нераскидиву везу између науке и човека данашњице. Представљањем данашњице пројектује се боља и успешнија сутрашњица, планира здравији и дужи људски век и чува природа као примарни услов опстанка.
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Еду глобал, 293. еп.
Плавне зоне су дело природе, простори који служе да приме вишак воде током високих водостаја. Природне баријере истовремено пружају станиште бројним врстама, доприносе очувању климатске равнотеже и доносе бројне користи људима. О значају плавних зона Србије разговарали смо са Петром Сроком који, поред тога што је дипломирани инжењер рибарства, годинама ради на унапређењу и очувању рибљег фонда иборби против загађења река Србије.
"313": Пропаст запада 476, 11. еп.
Пети век је био век варварске најезде и пада Западног царства. Био је то век рушилачких подухвата, који су у великој мери одредили смернице по којима ће се Европа даље развијати.
Фантастична планета: Страст, 10. еп. (R)
Фантастична планета истражује како људска страст обликује различите културе. Због тога, Владимир Банић путује прво у Турску где проводи дане са фудбалским навијачима, сазнајући о њиховој фанатичности и енергији коју су спремни да дају за вољени клуб.
Архитектура данас: Урбанизам-антиурбанизам (R)
Први просторно-урбанистички план Београда, такозвани План вароши у шанцу, израдио је пре више од 150 година инжењер Емилијан Јосимовић. Израда плана руковођена је идејом тоталног преображаја старе вароши из оријенталног у модеран европски град.
Преваспитани: Мухарем Баздуљ 2 (R)
Живимо у колотечини своје свакодневице. Мељу нас ординарне, репетитивне активности услед којих сусрете не доживимо онако како би било корисно, и потребно – као могућност да нешто спознамо. Овакве прилике машимо чак и у случају када нам буду, неком приликом, доступни неки паметни, животно и професионално остварени ликови.
Немањићи, рађање краљевине: Мирослављево јеванђеље, 2 еп. (R)
У двору, у Стону, Немању муче ноћне море због брата Тихомира који је несрећно погинуо борећи се у византијској војсци против које је Немања ратовао. Властелини наговарају Немању да нападне византијску војску.
Култура Срба у Хрватској: Дубровник, културно-историјско наслеђе (R)
Емисија Дубровник, културно-историјско наслеђе посвећена је истраживању развоја православне црквене заједнице у граду чија лепота и богата историја не оставља равнодушним ни једног посетиоца.
Од вароши до метрополе: Никола Добровић (R)
Београд је ризница бројних архитектонских знаменитости које су преживеле тешка времена и вишеструка разарања. Зависно од дела града, постоје различити архитектонски стилови. Промене које су се догодиле током 19. века на политичком, економском и друштвеном плану утицале су на то да Београд доживи потпуни преображај и од полуразрушене турске вароши прерасте у модеран европски град.
Суперхероји медијске писмености: Деца не могу бити сама испред екрана (R)
Робот Раденко је дете предшколског узраста. Његови родитељи су на привременом раду у Галаксији Врбов прут. Оставили су га на чување најближим рођацима, Јовани и Јовану који не одвајају поглед од мобилног телефона. Раденко је потпуно препуштен дигиталним уређајима и утицају непримерених медијских садржаја. Када Раденко престане да говори, да једе, да се купа, Јована и Јован траже помоћ од васпитачице Милеве.
Пројекат сутрашњица, 319. емисија (R)
Овај модерни научни магазин сачињен од научних, а истовремено животних прича са бројних меридијана, у свакој епизоди – са становишта научних ауторитета – потврђује нераскидиву везу између науке и човека данашњице. Представљањем данашњице пројектује се боља и успешнија сутрашњица, планира здравији и дужи људски век и чува природа као примарни услов опстанка.
Забрањено емитовање
, осим у: cg, bh, mk, sr
Еду глобал, 293. еп. (R)
Плавне зоне су дело природе, простори који служе да приме вишак воде током високих водостаја. Природне баријере истовремено пружају станиште бројним врстама, доприносе очувању климатске равнотеже и доносе бројне користи људима. О значају плавних зона Србије разговарали смо са Петром Сроком који, поред тога што је дипломирани инжењер рибарства, годинама ради на унапређењу и очувању рибљег фонда иборби против загађења река Србије.
"313": Пропаст запада 476, 11. еп. (R)
Пети век је био век варварске најезде и пада Западног царства. Био је то век рушилачких подухвата, који су у великој мери одредили смернице по којима ће се Европа даље развијати.
Коментари