Добро је, добро је знати: Сигурна будућност у медицини

Прву емисију серијала Добро је, добро је знати... у овој години почињемо разговором са проф. др Љиљаном Букарицом о научним сазнањима која би требало да представљају извесну будућност у медицини. Технологије које су некада биле у сфери научне фантастике сада постају део свакодневне клиничке праксе.

Да ли ћемо са општег става „један лек за све“ морати да пређемо на високо персонализован приступ, можда подржан вештачком интелигенцијом и генетиком, или ћемо морати да се вратимо на неке степенице које смо у прошлости прескочили?

Колико брзо долазе нови онколошки лекови и нови приступ у лечењу масноћа у крви? Да ли ћемо се успешно изборити с болестима које су у замаху, и да ли се враћају неке старе? Шта даје наду да ћемо наћи решења за антимикробну резистенцију и упорне инфекције?

Како је ФДА у Америци одобрила један облик фолинске киселине као лек за неуроразвојне поремећаје и аутизам, и да ли ће, и кад, код нас та сазнања постати део клиничке праксе?

Наша гошћа Љиљана Гојковић Букарица је клинички фармаколог и универзитетски професор. Дипломирала је на Медицинском факултету у Београду, магистар кардиологије постала је 1992, а доктор медицинских наука из области кардиоваскуларне фармакологије 1995. године. Као стипендиста Хумболтове фондације, 2001. и 2002. годину провела је на Институту за молекуларну фармакологију Медицинског факултета у Тибингену, где је овладала методама целуларне електрофизиологије калијумових канала. За редовног професора изабрана је 2008. године.

Уз помоћ Хумболтове фондације и Министарства науке Републике Србије, формирала је нову Лабораторију за ћелијску електрофизиологију на Институту за фармакологију Медицинског факултета у Београду. На Институту за експерименталну медицину Макс Планк провела је 2018. и 2019. годину као носилац билатералног пројекта.

Оснивач је и председник програмског савета нових докторских студија на Медицинском факултету под називом Медицинска фармакологија. Испитује и развој нових лекова и дијететских производа из комине грожђа и црвених вина са високим садржајем ресвератрола. Као клинички фармаколог бави се болничким инфекцијама.

Добитник је донације у опреми Хумболтове фондације (2002) и награде Министарства науке Србије (2003).

Била је носилац иностраног пројекта Хумболтове фондације (2001–2002, 2017–2018) и фондације ДААД (2011).

Има интензивну међународну сарадњу са Медицинским факултетом у Тибингену и Гетингену и предавач је по позиву на Факултету традиционалне медицине Универзитета у Пекингу. Потписала је уговор о намерама са Иновационим центром Кине за развој дијететских и козметичких производа из комине органских црвених вина. Члан је Одбора за кардиоваскуларну патологију академика Владимира Кањуха у САНУ. Један је од писаца Српске енциклопедије. Током пандемије ковида била је активно ангажована у РФЗО-у у процесу снабдевања лекова и за тај рад је добила и плакету Медицинског факултета у Београду.

Уредник серијала је Маријана Вук Мрђа, монтажери Слободан Бајкић и Ненад Џодић, редитељ Драгица Гачић.